Budući da je Vojislav Šešelj u to vreme bio "istaknuta politička figura" u Srbiji i da je njegova stranka imala paravojne formacije koje su u Hrvatskoj i Bosni učestvovale u likvidacijama, njegova "upozorenja" vojvođanskim Hrvatima da napuste Srbiju – rekao je sudijama bivši stanovnik vojvođanskog sela Hrtkovci - "morala su se shvatiti posve ozbiljno"


Hrvati i Mađari iz vojvođanskog sela Hrtkovci iselili su se nakon "upozorenja" koja su im upućena ne samo sa mitinga Srpske radikalne stranke (SRS), već i sa drugih mesta, uključujući i govornicu Skupštine Srbije, rekao je danas zaštićeni svedok na suđenju Vojislavu Šešelju.

Svedočeći na poziv Pretresnog veća i putem video-konferencijske veze, svedok je opisao kako je u junu 1992. bio prinuđen da se odseli iz Hrtkovaca, sela u kojem se rodio i u kojem je njegova porodica živela više od trista godina.

Prema njegovim rečima, Hrvati su počeli da se osećaju posebno ugroženim nakon Šešeljevog govora na mitingu u Hrtkovcima u proleće 1992., kada je optuženi navodno izjavio da je "Hrvatima bolje da odu sada, dok još mogu da zamene kuće sa Srbima iz Hrvatske, nego da odu kasnije samo sa onim što mogu da ponesu u zavežljajima".

Svedok, međutim, nije bio u selu u to vreme, tako da je o Šešeljevom mitingu i pretnjama čuo od komšija. Takođe mu je rečeno da postoji spisak Hrvata i Mađara koji treba da se isele, i da je njegovo ime na njemu. Ubrzo potom, u selo su počele da pristižu grupe srpskih izbeglica iz Hrvatske koje su, prema danas citiranom izveštaju službe Državne bezbednosti Srbije iz juna 1992. godine, "uz pomoć SRS pravile probleme na putu prema Inđiji".

"Niko mi nije direktno pretio, ali sam se osećao nelagodno", rekao je svedok. "Znali smo šta se desilo u Vukovaru i u Bosni, i smatrali smo da se takva upozorenja "ne mogu ignorisati već ih treba shvatiti posve ozbiljno kako ne bi došli u situaciju da zaista, kako nam je rekao Šešelj, moramo svoje domove napustiti samo sa zavežljajem u rukama".

Na sudijsko pitanje zašto su Šešeljeve reči imale takav uticaj na njega i ostale Hrvate u Hrtkovcima, svedok je odgovorio da je optuženi "bio istaknuta figura na političkoj sceni Srbije" i da je njegova stranka imala "paravojne formacije koje su u Hrvatskoj i Bosni učestvovale u stvarima koje bi se mogle nazvati likvidacijama", te je ono što govori trebalo ozbiljno shvatiti. Od ostalih srpskih političara Šešelj se, rekao je svedok, razlikovao po tome što je bio "izravniji", dok su drugi iste ili slične stvari govorili na "uvijeni, manje otvoren način".

Na suđenju je prikazan izveštaj sa sednice Skupštine Srbije od 1. aprila 1992., na kojoj je Šešelj tvrdio da je "režim suviše blag prema Hrvatima u Srbiji" i tražio uvođenje retorzije, odnosno odmazde prema građanima Srbije hrvatske nacionalnosti. Šešelj je tada zahtevao da se Hrvati proteraju, i da se u njihove kuće i stanove usele srpske izbeglice. "Hrvati u Zemunu i Slankamenu neće imati mira sve dok se ne isele", rekao je tada Šešelj.

Optuženi Šešelj će zaštićenog svedoka VS-076 unakrsno ispitivati sutra.

Dijeljenje sadržaja