Branioci Jovice Stanišića i Franka Simatovića se u unakrsnom ispitivanju svedoka optužbe Slobodana Lazarevića manje bavili njegovim tvrdnjama o ulozi optuženih u Krajini od 1991. do 1995. godine, nastojeći prevashodno da ospore verodostojnost svedoka i dokažu da se on lažno predstavio kao agent Kontraobaveštajne službe bivše JNA, odnosno VJ


Branioci bivših šefova srpske Državne bezbednosti Jovice Stanišića i Franka Simatovića su u današnjem unakrsnom ispitivanju nastojali da dokažu da se svedok optužbe Slobodan Lazarević lažno predstavio kao agent Kontraobaveštajne službe (KOS) bivše JNA i da samim tim njegovi navodi o ulozi optuženih u Krajini i BiH nisu tačni. Svedok je u jučerašnjem iskazu, kao i na suđenju Slobodanu Miloševiću, tvrdio da je srpska tajna služba kontrolisala situaciju u RSK od 1991. do 1995. godine, u vreme kada su na tom području policijske i paravojne jedinice iz Srbije počinile brojne zločine protiv lokalnih nesrba.

Prvo je Stanišićev branilac Džordaš/Jordash pitao svedoka da li iko osim njegovog kontakta u vrhu KOS, oficira sa prezimenom Zimonja, može da potvrdi da je on zaista bio vojni obaveštajac. Lazarević je rekao da je sarađivao sa još nekim pripadnicima vojne službe, ali da im ne zna imena i pozvao branioca da stupi u kontakt sa Zimonjom. Na sugestiju da je bar neko od ljudi sa kojima je sarađivao u Krajini morao da zna da je on vojni agent, svedok odgovara da to nije informacija koja se razglašava uokolo.

Džordaš je sugerisao da Lazarevićevi navodi o tome da je Stanišič kontrolisao jednog od najuticajnijih krajinskih policajaca Tošu Pajića nisu tačni. Upitan da o tom odnosu iznese detaljnije informacije, svedok je rekao da njegov zadatak nije bio da se bavi policijom već vojskom i međunarodnim predstavnicima. Ostao je pri tvrdnji da je Pajić Slobodana Miloševića zvao "Gazda", a da je posle telefonskih razgovora sa Stanišićem umeo da kaže: "To je bio Tata".

Nastojeći da ospori Lazarevićevu "špijunsku biografiju" Simatovićev branilac je tvrdio da je svedok falsifikovao nekoliko dokumenata koja je predao tužilaštvu sa namerom da dokaže svoje obaveštajno prisustvo u Krajini. Jedan od njih je potvrda o angažmanu u 21. korpusu sa Korduna sa potpisom komandanta te jedinice Čede Bulata. Branilac tvrdi da se radi o očiglednim falsifikatu, budući da je pored Bulatovog potpisa pečat 40. kadrovskog centra VJ, inače zaduženog za pomoć vojsci krajinskih Srba. Svedok je ostao pri tvrdnji da je taj dokument dobio od Bulata posle rata i dodao da pečat nije ni gledao. Na tvrdnju da je falsifikovao i svoju službenu legitimaciju iz vremena boravka u Krajini jer njen izgled ne odgovara drugim sličnim dokumentima izdatim u krajinskoj policiji, Lazarević odgovara da su se razlikovale legitimacije izdate u MUP i ona, poput njegove, koje su se pravile na terenu.

Simatovićev branilac Bakrač je pokušao da ospori svedokovu tvrdnju da je Srbiju napustio 1999. godine iz političkih razloga, sugerišući da je pravi razlog odlaska bila krivična prijava koja je protiv njega pokrenuta zbog malverzacija sa prodajom apartmana u Portugaliji srpskim građanima. Pitanja o toj temi, na kojoj je, inače, u unakrsnom ispitivanju Lazarevića svojevremeno insistirao i Slobodan Milošević, postavljana su na sednici zatvorenoj za javnost.

Tužilac izgleda nije bio previše pogođen rezultatima unakrsnog ispitivanja, pa nije imao dodatnih pitanja kojima bi "rehabilitovao" svog svedoka.

Dijeljenje sadržaja