Branioci bivših šefova Državne bezbednosti Srbije Jovice Stanišića i Franka Simatovića sugerišu da je za napad na Bosanski Šamac i zločine koji su počinjeni u tom gradu najodgovornija JNA. Po svedoku Sulejmanu Tihiću, dominantnu ulogu u napadu i zločinima su imali "specijalci iz Srbije"


U unakrsnom ispitivanju Sulejmana Tihića, bivšeg predsednika Stranke demokratske akcije u Bosanskom Šamcu, branioci nekadašnjih šefova Državne bezbednosti Srbije Jovice Stanišića i Franka Simatovića su nastojali da odgovornost za zločine u tom gradu prebace na lokalne snage i Jugoslovensku narodnu armiju (JNA).

Tihić je u glavnom ispitivanju tvrdio da su za zločine u Bosanskom Šamcu i napad na taj grad 17. aprila 1992. godine najodgovornije Crvene beretke - "specijalci" iz Srbije, koje je svedok nazvao "gospodarima života i smrti".

Stanišićev branilac je sugerisao da Tihić nema neposrednih saznanja da su grupe koje su delovale u Šamcu bile specijalne jedinice iz Srbije, već da to tvrdi zato što je lokalno stanovništvo te snage nazivalo "specijalcima". Tihić je odgovorio da mu se "niko nije predstavio" ali da je znao da su iz Srbije po "njihovom govoru", uniformama i činjenici da su u Šamac stigli helikopterom. Dan nakon zauzimanja grada svedok je uhapšen a u zatočeništvu u Šamcu, Brčkom, Bijeljini, Batajnici i Sremskoj Mitrovici je ostao do 14. avgusta 1992. godine kada je razmenjen. Tvrdi da je kroz najgoru torturu prošao upravo u Šamcu gde su ga neprestano tukli "specijalci iz Srbije".

Na kraju svog ispitivanja, Stanišićev branilac je sugerisao svedoku da je u iskazu na suđenju bivšim čelnicima DB po prvi put rekao da je za "specijalce" bio nadležan MUP Srbije. Po braniocu, Tihić o tome nije govorio ni na jednom od četiri suđenja na kojima je do sada svedočio kao ni u izjavama istražiteljima tužilaštva a sada je to učinio "na osnovu iskaza trećih lica" i knjige Sime Zarića "Na haškom raspeću". Zarić je proglašen krivim za etničko čišćenje u Bosanskom Šamcu i osuđen je na 6 godina zatvora. Tihić kaže da "može samo da pretpostavi" kome su pripadali "specijalci" ali da zna "da nisu odgovarali ni lokalcima, ni vojsci".

Kako bi potvrdio svoju tezu da je uloga JNA u napadu na Bosanski Šamac bila "dominantna", branilac Franka Simatovića je svedoku predočio dnevne operativne izveštaje, upućene 17. i 18. aprila komandi 17. Korpusa. U tim izveštajima se navodi da su u napadu na Šamac učestvovale srpske jedinice TO, milicija i deo taktičke grupe 17. korpusa kao i da je "komandi naređeno da obezbedi uspeh". Tihić je rekao da je iz komade možda stiglo naređenje da se "očuva stanje" nakon osvajanja Šamca ali da "ne zna ko je naredio napad" na grad.

Simatovićev branilac je takođe sugerisao da je na tom prostoru i u to vreme delovao čitav niz jedinica koje su sebe nazivale Crvenim beretkama. Tihić je na to uzvratio da su njemu "bile dovoljne samo jedne", s kojima je 1992. godina imao bliske susrete u Bosanskom Šamcu.

Dijeljenje sadržaja