Žalbeno veće je bivšem komandantu Sarajevsko-romanijskog korpusa smanjilo kaznu sa 33 na 29 godina zatvora, oslobađajući ga odgovornosti za incidente granatiranja iz avgusta 1995. godine koji su se dogodili dok je on bio na lečenju u Beogradu


Žalbeno veće Haškog tribunala kojim je predsedavao italijanski sudija Fausto Pokar/Pocar delimično je danas uvažilo žalbu generala Dragomira Miloševića i smanjilo mu kaznu sa 33 na 29 godina zatvora.

Bivši komandant Sarajevsko-romanijskog korpusa VRS je prvostepenom presudom, izrečenom u decembru 2007. godine, proglašen krivim za kampanju artiljerijskog i snajperskog terora nad Sarajevom od avgusta 1994. do novembra 1995. godine.

Žalbeno veće je odbacilo sve osnove Miloševićeve žalbe kojima je osporavan civilni karakter sarajevskih naselja i tramvaja, kao i civilni status žrtava artiljerskih i snajperskih napada. Prvostepenom presudom Milošević je proglašen krivim za planiranje i naređivanje artiljerijskih i snajperskih napada pošto su se ti napadi, kako je zaključeno, "mogli desiti samo ako ih je on naredio". Zaključujući da je "nejasno na koje se dokaze Pretresno veće oslanja", Žalbeno veće je ukinulo deo prvostepene presude kojima se general Milošević proglašava individualno odgovornim za planiranje i naređivanje snajperske paljbe kao i za planiranje artiljerijskih napada, proglašavajući ga krivim po načelu komandne odgovornosti, zato što nije sprečio ili kaznio potčinjene koji su počinili te zločine.

Optuženi Milošević, naglasio je sudija Pokar, "nije samo, kao komandant, tolerisao zločine, već je nastavio i intenzivirao kampanju usmerenu protiv civilnog stanovništva Sarajeva i dodatno ohrabrio svoje potčinjene da počine zločine protiv civila".

Mada je zaključilo da promena oblika odgovornosti – od individualne na komandnu – ne zahteva promenu izrečene kazne, Žalbeno veće se ipak opredelilo za njeno ublažavanje pošto je ukinulo osuđujuće presude za neke od incidenata. Budući da je optuženi između 6. avgusta i 10. septembra 1995. godine bio u Beogradu na lečenju, Žalbeno veće je zaključilo da on nije kriv za incidente koji su se dogodili u tom periodu, kada ga je na komandnom položaju zamenjivao načelnik štaba Čedomir Sladoje. Ukidajući osudu za granatiranje zgrade Bitas 22. avgusta i pijace Markale 28. avgusta 1995. godine, Žalbeno veće, kako se precizira u današnjoj presudi, nije "narušilo relevantne nalaze Pretresnog veća", koje je u prvostepenoj presudi zaključilo da su za oba incidenta odgovorne snage Sarajevsko-romanijskog korpusa.

Osim za ova dva incidenta koji su se dogodili u njegovom odsustvu, Milošević je oslobođen odgovornosti i za granatiranje Buvlje pijace na Baščaršiji 22. decembra 1994. godine, pošto se zaključak da su projektili ispaljeni sa položaja SRK zasnivao na iskazu samo jednog svedoka. Mada smatra da su granate "najverovatnije" došle sa tih položaja, Žalbeno veće zaključuje da to nije dokazano izvan razumne sumnje.

Tužilaštvo je u svojoj žalbi tražilo da se general Milošević osudi na kaznu doživotnog zatvora, kakva je izrečena njegovom prethodniku na položaju komandanta SRK, generalu Stanislavu Galiću. Žalbeno veće je, međutim, to odbacilo zaključujući da tužilac nije dokazao da je Pretresno veće, u granicama sudijske slobode, počinilo vidljivu grešku pri odmeravanju kazne.

Dragomiru Miloševiću (68) se u kaznu uračunava vreme koje je proveo u pritvoru Tribunala od dobrovoljne predaje, 3. decembra 2004. godine. Što znači da mu, do odsluženja dve trećine kazne kada bi mogao da bude prevremeno oslobođen, ostaje još oko 15 godina.

Dijeljenje sadržaja