U odgovoru na zahtev Vojislava Šešelja da mu se suđenje okonča zbog zloupotrebe postupka, tužilac ukazao da u predmetu protiv lidera srpskih radikala nije bilo "bezrazložnog odlaganja" niti "ozbiljne i drastične" povrede prava optuženog


Tužilaštvo je zatražilo da Veće odbaci usmeni zahtev lidera radikala Vojislava Šešelja da se njegovo suđenje za zločine protiv čovečnosti u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Vojvodini obustavi zbog "zloupotrebe postupka".

Pozivajući se na sudsku praksu britanskog Doma lordova i međunarodnog krivičnog suda za Ruandu, Šešelj je na administrativnoj raspravi u oktobru ove godine, ukazao da sudije imaju diskreciono pravo da obustave postupak u slučaju "bezrazložnog odlaganja" i "povrede osećaja za pravdu i korektnost" kao i u slučaju teške povrede prava jedne od strana.

U današnjem odgovoru, tužilac je naveo da je Šešelj samo ponovio stare tvrdnje koje su sudije već odbacile, bez iznošenja novih dokaza koji bi te tvrdnje potkrepili. Šešelj je, naime, ranije tvrdio da je optužnica protiv njega neodrživa i da predstavlja rezultat dogovora između pokojnog srpskog premijera Zorana Đinđića i nekadašnje glavne tužiteljice Karle del Ponte/Carla. Naveo je i da je vreme koje je proveo u pritvoru pre početka suđenja "preterano" kao i da je tužilaštvo podmićivalo svedoke i da nema dokaze protiv njega.

Tužilaštvo je u podnesku ukazalo da u Šešeljevom suđenju nije bilo 'bezrazložnog odlaganja". Prvi prekid suđenja od 28. novembra 2006. do 7. novembra 2007. godine je, objašnjava tužilac, bio rezultat ponašanja optuženog odnosno štrajka glađu u koji je stupio nakon što je odbačen njegov prigovor na odluku veća da mu se dodeli branilac. Zastoj koji se može pripisati optuženom, po tužilaštvu, ne treba uzeti u obzir prilikom ocene da li je ili nije bilo bezrazložnog odlaganja. Drugi zastoj je usledio nakon zahteva tužilaštva da se diskvalifikuje sudija Harhof/Harhoff i trajao je svega tri dana što se, navodi se, "ne može smatrati bezrazložnim odlaganjem". Skorašnji zastoji u suđenju su bili posledica zahteva tužilaštva da se optuženom dodeli branilac i da se suđenje suspenduje zbog "ugroženog integriteta postupka i pretnji svedocima optužbe". U međuvremenu je, takođe, pokrenut paralelni postupak protiv Šešelja po optužbama za nepoštovanje suda koji je trenutno u žalbenoj fazi.

Tužilaštvo je ukazalo da je Šešelj u "kratkom i nejasnom" zahtevu izneo niz netačnih tvrdnji koje bi trebalo da navedu veće da okonča suđenje primenom doktrine o zloupotrebi postupka. Po tužilaštvu, u Šešeljevom predmetu nije bilo "bezrazložnog odlaganja" niti "ozbiljne i drastične" povrede prava koje bi zahtevale od veća da obustavi postupak zbog čega njegov zahtev, navodi se u zaključku odgovora, treba odbaciti.

Dijeljenje sadržaja