O SREBRENICI IZA ZATVORENIH VRATA (3)

Šta su Misiji francuskog parlamenta rekla četiri generala kojima je Ministarstvo odbrane zabranilo javno svjedočenje

"Prvi put sam bio u Srebrenici u jesen 1993. godine, i u tom periodu, veoma teškom za enklavu, zatekao sam savršenu saradnju Bosanaca sa međunarodnim vojnim snagama i humanitarnim organizacijama," rekao je general Žan Kot (Jean Cot), komandant UNPROFOR od 1. jula te do 15. marta 1994. godine.

Napomenuvši da je tada sreo Nasera Orića, "šefa bošnjačkih snaga u enklavi, osobu izuzetne harizme", general Kot je istakao da nikako ne može shvatiti zašto je taj "ključni čovjek odbrane enklave" povučen.

"Razlozi za to su potpuno mutni," rekao je Kot, a zatim skrenuo pažnju da nema jasnog odgovora ni na pitanje zašto britanski general, koji je komandovao snagama UNPROFOR za Bosnu i Hercegovinu (riječ je o Rupertu Smitu/Smith), u vrijeme pada Srebrenice nije bio na svojoj dužnosti. Bio je na odmoru i vratio se tek 13. jula. "I to je sasvim mutno", rekao je Kot.

Prilikom svoje posjete enklavi, "koja je obuhvatala prostor širine i dužine od po petnaest kilometara", Kot je zatekao "simbolično prisustvo plavih šljemova", 200 Kanađana koji su već dugo i nestrpljivo očekivali obećanu smjenu.

"Ispričaću vam jednu priču da bih osvijetlio kako su uopšte funkcionisale snage UN," rekao je Žan Kot, i rekao da je zahtijevao od nordijskog bataljona koji je bio stacioniran u Tuzli da izdvoji jednu jedinicu i pošalje je u Srebrenicu kao pojačanje Kanađanima.

Kotovo Naređenje koje je prenio general Brikmon (Briquemont), komandant za BiH, Nordijci su glatko odbili. Kot je pozvao komandanta tog bataljona na raport u Zagreb. Taj Skandinavac je, prema riječima generala Kota, počeo plakati i rekao da se "stidi kao oficir, ali da mu je vlada njegove zemlje zabranila da izvrši to naređenje".

Potom je 15. oktobra, kako je ispričao, dobio pismo iz sjedišta UN u Njujorku, u kojem se zahtijeva da definitivno povuče naređenje nordijskom bataljonu, uz napomenu "da takvi incidenti ne bi trebalo da se ponavljaju".

Oštra reakcija na to pismo bila je početak nepomirljivog sukoba komandanta UNPROFOR i generalnog sekretara Butrosa Butrosa Galija, koji se završio povlačenjem generala Kota na sopstveni zahtjev sa ratišta znatno prije isteka mandata.

Korišćenje vazdušnih udara ili takozvane "bliske vazdušne podrške", po generalu Žanu Kotu, jednostavno nije bilo "u filozofiji Ujedinjenih nacija". Jedan od razloga što je sâm zatražio da bude povučen sa funkcije komandanta UNPROFOR je totalno birokratizovanje odlučivanja u toj oblasti. Dok je on bio na toj funkciji, odluku o "upotrebi avijacije" mogao je donijeti samo specijalni izaslanik UN Jasuši Akaši, ali uz konsultaciju sa službama UN i samim generalnim sekretarom Butrosom Galijem.

Kako je to izgledalo posvjedočio je pričom o jednom događaju uoči samog svog polaska u Pariz. U noći između 13. i 14. marta 1994. srpske snage su žestoko napale Bihać, koji je takođe bio "zona pod zaštitom UN".

"Pedeset aviona južnog sektora NATO bilo je u vazduhu. Zahtijevao sam uzalud od Mladića da obustavi napad, a onda zatražio od Akašija usred noći dozvolu za zračne udare po srpskim snagama. Četiri sata je diskutovao sa Njujorkom, pri čemu je Akaši stalno tražio dodatne informacije. Konačno, poslije pet sati je po svom pomoćniku poručio da je saglasan sa zračnim udarima. Bilo je kasno: niski oblaci su u međuvremenu pokrili zemlju i onemogućili svaki napad," ispričao je Žan Kot, a onda dodao: "Tadašnji generalni sekretar UN i njegov izaslanik su jednostavno bili protiv upotrebe ne samo vazdušnih nego bilo kakvih snaga protiv Srba. Oni su bili i protiv formiranja snaga za brze reakcije. I da je bilo do njih, nikad sila ne bi bila upotrebljena, čak ni u avgustu 1995. godine."

Ideja da se Srebrenica može braniti "šljemovima i vozilima obojenim u plavo" je, po Kotu, "totalno zastranjivanje". Tu je trebalo da bude jedna jaka brigada u pravim vojničkim uniformama, naoružana topovima i pravom da se bori.

"Osnovno pitanje pada Srebrenice nisu ovakve ili onakve procjene namjera srpskih snaga, ni odluke generala Bernara Žanvijea (Bernard Janvier). Istinsko pitanje je šta su velike sile, među njima i Francuska, htjele da učine sa ovim enklavama u trenutku kad se proizvodila dejtonska karta. Dok se ne odgovori na to pitanje, neće se odgovoriti ni na šta drugo," rekao je general Kot.

Za generala Mladića kojeg je vidio desetak puta, francuski general je rekao da je jednostavno lud, "stvarno lud". "On niti je slušao niti je razumijevao šta mu se govori. Kada jedna vojska praktikuje etničko čišćenje, onda se nađe i odgovarajući komandant. Zato je došao vrlo brzo na čelo vojske bosanskih Srba. Bio je lud, kao uostalom i Karadžić. To nije samo moje mišljenje. Komandant srpskih snaga u Hrvatskoj, general Novaković, kojeg sam cijenio, više puta mi je rekao: Mladić je potpuno lud," izjavio je general Žan Kot u svjedočenju iza zatvorenih vrata pred Misijom francuskog parlamenta o Srebrenici.

Dževad Sabljaković

Dijeljenje sadržaja