Kongres izglasao zakon kojim se najavljena američka pomoć Srbiji, od 115 miliona dolara, uslovljava potpunim ispunjavanjem, do 31. marta, postavljenih obaveza u saradnji sa Međunarodnim tribunalom za ratne zločine - U slučaju nesaradnje sa Hagom predviđena obustava američke podrške SRJ, Hrvatskoj i BiH u međunarodnim finansijskim institucijama - Pomoć Crnoj Gori i dalje bez restrikcija .- Američka podrška obnovi Kosova ograničena na 15 odsto vrednosti međunarodnih donacija

U fondu od preko 15 milijardi dolara, koji je Kongres odobrio za američka angažovanja u inostranstvu u fiskalnoj 2002. godini, posebno je izdvojeno 115 miliona dolara na ime pomoći Republici Srbiji. Ta dobra vest iz Vašingtona, međutim, ima i svoju drugu stranu: pomenuti fond pomoći od 115 miliona dolara prestaće da bude dostupan Srbiji posle 31. marta - ako, u međuvremenu, vlasti u Beogradu ne uspostave traženu punu saradnju sa Međunarodnim tribunalom za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji ,koja podrazumeva pomoć u hvatanju i predaju Hagu optuženih koji se nalaze na teritoriji Srbije, pristup istražiteljima Haškog suda i obezbeđivanje raspoloživih dokumenata.

Pitanje dalje (ne)saradnje SRJ sa Tribunalom, uopšte, veoma je zaoštreno u Zakonu o američkoj pomoći inostranstvu za 2002, koji su zakonodavci usvojili sinoć, pred tronedeljni praznični raspust. Konkretno – pored obustave bilateralne pomoći - Kongres je novim zakonom obavezao administraciju da predstavnici SAD u međunarodnim finansijskim institucijama glasaju ubuduće protiv "svakog novog projekta finansijske ili tehničke pomoći zemljama čije vlasti nisu preduzele potrebne i zadovoljavajuće korake u sprovođenju svojih međunarodnih pravnih obaveza oko saradnje sa Međunarodnim tribunalom za ratne zločine". Da oko sprovođenja te zakonske odredbe ne bi došlo do eventualnih nesporazuma, Kongres se obezbedio klauzulom koja obavezuje Ministarstvo finansija SAD da - uz prethodno konsultovanje sa Stejt departmentom/State Department, i to najmanje 10 dana pre svakog odlučivanja u Međunarodnom monetarnom fondu , Svetskoj banci i ostalim međunarodnim institucijama te vrste – dostavi nadležnom budžetskom komitetu Kongresa obrazloženje za saglasnost da se nekoj od "ciljnih država" sa Balkana (SR Jugoslavija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina) odobri neka nova pomoć ili olakšica.

Isti preduslov za realizovanje pomoći u 2002, postavljen je vladama u Beogradu, Zagrebu i Sarajevu i oko sprovođenja njihovih obaveza koje proističu iz Dejtonskog/Dayton mirovnog sporazuma za BiH. Izuzetak je jedino u tome što se ta zakonska odredba ne odnosi na humanitarnu pomoć i sredstva za finansiranje programa daljeg demokratskog razvoja SRJ, Hrvatske i BiH.

Pored ultimativnog zahteva da se do kraja marta uspostavi puna saradnja sa Haškim sudom, Srbiji je posebno naloženo - kao preduslov za realizaciju najavljene pomoći od 115 miliona dolara - da se u potpunosti primene preostale mere kojima će se, u skladu sa sporazumom iz Dejtona, potpuno obustaviti preostala "finansijska, politička, bezbednosna i ostala podrška koja služi za održavanje posebnih institucija Republike Srpske". Isto tako, od vlasti u Beogradu se traži da nastave primenu mera "koje odražavaju poštovanje prava manjina i vladavinu zakona" - uključujući i puštanje na slobodu svih političkih zatvorenika u Srbiji.

Zakon o američkoj pomoći inostranstvu u fiskalnoj 2002. godini posebno tretira dve federalne jedinice SR Jugoslavije. Tim povodom, u Zakonu je konkretno navedeno da se na Republiku Crnu Goru neće primenjivati ultimativne kaznene mere postavljene prema Srbiji u vidu zaustavljanja američke pomoći i podrške u međunarodnim finansijskim institucijama – u slučaju neispunjavanja obaveza Beograda prema Hagu u preostalih stotinak dana, do kraja marta nailazeće godine. Kako je objašnjeno tim povodom, u Kongresu je ocenjeno da je vlada u Podgorici potvrdila i u praksi spremnost na punu saradnju sa Međunarodnim tribunalom, odnosno - da, oko toga, nema mogućnost uticaja na odluke koje se donose u Beogradu.

Crna Gora je, inače, posebnom zakonskom odredbom svrstana u grupu zemalja - pored Avganistana i Libana - kod kojih administracija ima specijalno ovlašćenje za pružanje bilateralne pomoći, preko Eks-Im banke, Programa za podršku demokratiji u Istočnoj Evropi, i slično. Oko iznosa te pomoći nisu postavljena nikakva ograničenja i ona će se realizovati kroz dalju dugoročnu saradnju Vašingtona sa vladom u Podgorici - kako na započetim programima, tako i na projektima koji se tek pripremaju.

Sinoć usvojenim zakonom, Kongres je obavezao Bušovu/Bush administraciju da američka finansijska podrška programima ekonomske i demokratske obnove Kosova, kao i borbi protiv šverca droge, oružja i ostalog kriminala te vrste, ne sme da pređe 15 procenata sveukupnog iznosa koji međunarodni donatori izdvajaju u tu svrhu. Inače, posebnom zakonskom klauzulom precizirano je da se odobrena sredstva ni u kom slučaju ne mogu koristiti i za obnovu infrastrukture na Kosovu.

Kongres je, takođe, u tekućoj fiskalnoj godini izdvojio 35 miliona dolara za finansijsku podršku SAD Međunarodnom tribunalu za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji.

Slobodan Pavlović

Dijeljenje sadržaja