Doživotni zatvor je "jedina kazna koja se može tražiti ove optužene", rekao tužilac u produžetku završne reci na suđenju oficirima vojske i policije bosanskih Srba optuženim za zločine u Srebrenici i Žepi. Odbrana Vujadina Popovića poriče odgovornost bivšeg bezbednjaka Drinskog korpusa i traži da bude oslobođen svih optužbi


Pre početka završnih reči timova odbrane sedmorice oficira vojske i policije bosanskih Srba optuženih za zločine u Srebrenici i Žepi, tužilac Piter Mekloski/Peter McCloskey je kratak dodatak argumentima optužbe okončao izjašnjavanjem o visini kazne koju optužba traži za Ljubišu Bearu, Vujadina Popovića, Ljubomira Borovčanina, Dragu Nikolića, Vinka Pandurevića, Milana Gvera i Radivoja Miletića. Po tužiocu, "jedina kazna koja se može tražiti za ove optužene jeste doživotni zatvor".

Svoje završne argumente je zatim prezentirala odbrana Vujadina Popovića, tražeći u zaključku da bivši načelnik za bezbednost i obaveštajne poslove Drinskog korpusa VRS bude oslobođen svih optužbi koje ga terete za genocid i druge zločine počinjene u Srebrenici i Žepi u leto 1995. godine.

Odbrana tvrdi da tužilac nije dokazao Popovićevo učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj po optužbi bilo uklanjanje muslimanskog stanovništva iz dveju enklava. Nije, prema odbrani, dokazano ni da je Popović učestvovao u ubistvima zarobljenika niti da je bio prisutan pogubljenjima. Tužilac se naime, tvrdi odbrana, rukovodio iskazima očevidaca koji su navodno prepoznali Popovića na gubilištima. Ti su iskazi nepouzdani i ne odgovaraju opisu optuženog koji, suprotno iskazu nekih svedoka optužbe, nije "ni visok, ni zgodan".

Suprotno tvrdnjama tužilaštva Popović, prema rečima njegovog branioca Zorana Živanovića, nije bio nadležan za koordinaciju vojne policije Drinskog korpusa. Te se tvrdnje, prema odbrani, zasnivaju na pogrešnom tumačenju dokumenta VRS o tretmanu ratnih zarobljenika. Popović je samo preneo vojnoj policiji "instrukciju a ne naređenje" da zarobljenike "treba držati što dalje od osetljivih vojnih objekata", pošto predstavljaju potencijalni izvor važnih informacija za neprijatelja.

Odbrana tvrdi da se osnovno Popovićevo zaduženje u Drinskom korpusu odnosilo se na kontraobaveštajnu delatnost i poriče da je u njegovoj nadležnosti u julu 1995. godine bilo i obezbeđivanje ratnih zarobljenika i izbeglica. Popović se nije bavio pitanjima fizičkog obezbeđenja i transporta izbeglica iz Potočara, kako tvrdi tužilaštvo. U Potočarima je boravio samo 12. jula 1995. i to isključivo u funkciji kontraobaveštajne zaštite generala Ratka Mladića.

Konačno, tužilac pogrešno zaključuje, tvrdi odbrana, da je Popović gajio "gotovo patološku mržnju prema Muslimanima". Takav je zaključak, tvrdi branilac, u suprotnosti sa iskazom jednog od svedoka odbrane da je, nakon pogubljenja u Bišini, "video suze u Popovićevim očima".

Završne reči odbrane nastavljaju se sutra prezentacijom argumenata branilačkog tima Ljubiše Beare, bivšeg načelnika bezbednosti Glavnog štaba VRS.

Dijeljenje sadržaja