U nastavku završne reči na suđenju "Srebreničkoj sedmorki" oficira vojske i policije bosanskih Srba tužilaštvo je istaklo da je izvan razumne sumnje dokazalo zločin genocida i odgovornost petorice optuženih koji se terete za taj zločin


"Tužilaštvo je van razumne sumnje dokazalo da su petorica optuženih oficira – Vujadin Popović, Ljubiša Beara, Ljubomir Borovčanin, Drago Nikolić i Vinko Pandurević - odgovorni za genocid izvršen nad muslimanskim stanovništvom Istočne Bosne", rekla je tužiteljica Lada Šoljan u nastavku završne reči na suđenju za zločine u Srebrenici i Žepi. Juče, na početku završnih reči, tužilac je govorio o odgovornosti Radivoja Miletića i Milana Gvera, članova Glavnog štaba VRS koji se terete za zločine protiv čovečnosti i kršenja zakona i običaja ratovanja, ali ne i za genocid.

Dokazano je, tvrdi optužba, da su vojska i policija Republike Srpske, sa ciljem uništenja muslimanskog stanovništva Istočne Bosne, počinili ubistvo preko 7.000 muškaraca, naneli teške fizičke i duševne patnje žrtvama i njihovim porodicama i stvorili uslove koji su doprineli fizičkom uništenju muslimanskog stanovništva na ovom području. Tužiteljica je navela da je do sada identifikovano 6.611 žrtava ekshumiranih iz srebreničkih masovnih grobnica.

Pojedinačno, optužba je danas prezentirala argumente o odgovornosti trojice optuženih - Ljubiše Beare, bivšeg načelnika bezbednosti Glavnog štaba VRS; Vujadina Popovića, načelnika bezbednosti Drinskog korpusa i Drage Nikolića, bezbednjaka Zvorničke brigade. Za svakog od njih tužilac traži da bude proglašen krivim za sva dela kojima ih tereti optužnica.

Tužilac odbacuje tvrdnju odbrane Ljubiše Beare da optuženi nije znao za zločine počinjene nakon pada Srebrenice u julu 1995. Čak i kada bi se prihvatila njegova odbrana alibijem – da je od 13. do 16. jula 1995. godine bio u Beogradu, Beara je, tvrdi tužilac Kveku Vanderpuje/Kweke Vanderpuye, kao oficir bezbednosti u Glavnom štabu VRS morao da bude obavešten o svemu što se tih dana događalo na području Bratunca i Zvornika, odnosno o zatočenju i pogubljenju hiljada zarobljenih Bošnjaka.

Ocenjujući nepouzdanim svedočenja o alibiju optuženog, tužilac im je suprotstavio iskaze 14 svedoka optužbe koji su Bearu identifikovali na mestima zatočenja ili pogubljenja zarobljenika u danima kada je navodno bio u Beogradu. Osporavajući tvrdnje odbrane da su ta svedočenja "isfabrikovana" i da je Beara "izabran za žrtvenog jarca", tužilac je istakao da prisustvo optuženog u području Srebrenice i njegovo učešće u zločinima potvrđuju i drugi dokazi kao, što su na primer presretnuti razgovori.

Vujadin Popović se prema izvedenim dokazima, po tužiocu, nalazio na gotovo svim srebreničkim stratištima i zajedno sa Bearom i Dragom Nikolićem je koordinirao operacije ubijanja i prisilnog premeštanja stanovništva Srebrenice i Žepe. Njegov je zadatak bio da se postara da se likvidacija muškaraca i mladića obavi efikasno i tiho, kao i da obezbedi resurse kako bi se operacija dovela do kraja i u tajnosti.

Argumenti odbrane Drage Nikolića da je njegova odgovornost umanjena time što je kao oficir nižeg ranga postupao u skladu sa dobijenim naređenjima su, prema tužiocu Kristoferu Mičelu/Christopher Mitchell, neodrživi. Drago Nikolić, ukazao je tužilac, nije bio obavezan počiniti zločine niti je bio primoran da postupi u skladu s takvim naredbama. Njegova obveza je bila da se odupre takvim naređenjima, ali je on odlučio suprotno i svesno je počinio dela koja mu se stavljaju na teret.

Optužba će sutra zaključiti svoju završnu reč argumentima o odgovornosti preostale dvojice oficira optuženih za genocid: Vinka Pandurevića i Ljubomira Borovčanina.

Dijeljenje sadržaja