Odbačen zahtev Radovana Karadžića za naknadu štete koja mu je, kako tvrdi, pričinjena prilikom "nelegalnog hapšenja" u Srbiji u julu prošle godine. Zahtev je, smatra Veće, "preuranjen" jer zavisi od ishoda postupka i odnosi se na pravni lek koji bi usledio tek nakon izrečene presude


Pretresno veće je odbacilo zahtev bivšeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića da mu se, nakon završenog suđenja, pruži pravni lek zbog povrede prava prilikom hapšenja. Karadžić je tražio ili finansijsku nadoknadu ukoliko bude oslobođen ili umanjenje kazne u slučaju da bude proglašen krivim.

Karadžić tvrdi da je uhapšen 18. jula a ne 21. jula 2008. godine, kako je zvanično objavljeno, kao i da je pred sudiju u Srbiji izveden tek 22. jula, četiri dana nakon "nelegalnog hapšenja". Time su, tvrdi, prekršena njegova prava na slobodu i bezbednost. Karadžić je dalje naveo da je hapšenje izvedeno suprotno pravilima o postupku i dokazima Tribunala i da tom prilikom nije obavešten zbog čega je uhapšen iako je optužnica protiv njega bila dostupna srpskim vlastima od 1995. godine. To je, tvrdi, u suprotnosti sa srpskim zakonima, međunarodnim protokolom o ljudskim i političkim pravima kao i Evropskom konvencijom o ljudskim pravima.

U verovatno poslednjoj odluci koju je potpisao pre povratka u Škotsku, sudija Ijen Bonomi/Iain Bonomy je ukazao da je Karadžićev zahtev "preuranjen", budući da "zavisi od ishoda postupka" i odnosi se na eventualni pravni lek koji bi usledio nakon izrečene presude. Veće bi, ukazao je sudija Bonomi, moralo da donese odluku "na osnovu pretpostavke" da će Karadžić biti proglašen krivim ili oslobođen optužbi te je optuženog podučilo da svoje argumente iznese "tokom suđenja, ili još bolje pred kraj suđenja".

U odluci se ukazuje da bi Karadžićev zahtev mogao da bude odbačen samo po osnovu preuranjenosti. Dodaje se, međutim, da Karadžić - ako traži pravni lek zbog navodne nelegalnosti hapšenja - mora biti u stanju da dokaže da se kršenje njegovih prava ili deo odgovornosti za kršenje prava može pripisati nekom od organa Tribunala.

U poslednjem paragrafu odluke se ukazuje da je Karadžić pogrešno protumačio stav o zloupotrebi procesa koji je izražen u prethodnoj odluci Pretresnog veća o Holbrukovom sporazumu. Sudije su u toj odluci razmotrile u kojoj bi meri teška kršenja ljudskih prava, poput torture optuženih od strane "trećih lica" koja nisu u vezi sa Tribunalom, mogla uticati na njihovo pravo na pravično suđenje. Takva situacija se "ne može porediti" sa Karadžićevim slučajem, budući da navodna nelegalnost hapšenja u Srbiji ni na koji način ne dovodi u pitanje pravičnost njegovog suđenja, zaključilo je Pretresno veće odbacujući Karadžićev zahtev za pravnim lekom.

Dijeljenje sadržaja