Bivši lider bosanskih Srba Radovan Karadžić najavio da će, tokom predstojećeg suđenja čiji se početak očekuje u septembru "razjasniti šta se dogodilo u BiH a posebno u Srebrenici". Veštaci odbrane će DNK analizama osporavati sve u vezi sa srebreničkim žrtvama: njihov broj, identitet, vreme i mesto smrti


Bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić je na konferenciji o stanju u postupku ukazao da njegovo suđenje, čiji se početak očekuje u septembru, predstavlja "poslednju priliku da se razjasni šta se desilo u Bosni a posebno u Srebrenici". Najviše iznenađenja će, najavio je Karadžić, biti u identifikaciji srebreničkih žrtava.

Karadžić, naime, namerava da ospori ekspertske nalaze koji se odnose na srebreničke žrtve i traži da mu se daju "jednaki resursi kakvi su bili na raspolaganju tužilaštvu". Između ostalog traži obdukcijske nalaze i DNK uzorke svih srebreničkih žrtava kako bi njegovi veštaci, na osnovu 300 slučajno odabranih primera, ukazali na greške u izveštajima eksperata tužilaštva. Optuženi smatra da "stvaranje mita na netačnim činjenicama o Srebrenici može da košta i Evropu" jer se, kako kaže, "time daje legitimitet za bes određenih elemenata koji mogu da taj bes okrenu protiv Evrope".

Karadžić dalje navodi da je "sve u vezi sa Srebrenicom sporno". Tvrdi, tako, da su na spomenicima srebreničkim žrtvama upisana imena živih ljudi, da su grobovi premeštani, da su ljudi koji se vode kao nestali glasali na izborima kao i da su sabrane žrtve koje su, po njemu, poginule ranije a predstavljene su kao žrtve masakra u Srebrenici. Karadžić, doduše, priznaje da je "bilo nekoliko stotina a ne hiljada žrtava gde se može pretpostavljati da su ljudi bili vezani i da je to bila egzekucija ratnih zarobljenika" ali smatra da se "ne može uopšteno govoriti o krivičnoj stvari i utvrditi istina i odgovornost celog jednog naroda". Sudija Bonomi/Bonomy je priznao da "mnogo toga ne shvata" u vezi sa zahtevom optuženog i naložio je sastanak predstavnika tužilaštva i Karadžićevih pravnih savetnika kako bi se razjasnilo to pitanje.

Karadžić je najavio da će na suđenju "preispitati" ne samo Srebrenicu već i sve druge incidente iz optužnice čemu se, kako je naglasio, "unapred raduje". Posebno je pomenuo masakr na pijaci Markale za koji su – kaže – "na doživotnu robiju osuđeni oni za koje zna da nisu krivi". Ukazujući da će odbrana "dobiti mogućnost da izvodi relevantne dokaze" sudija Bonomi je izrazio sumnju da će "individualna krivična odgovornost drugih biti relevantna u okolnostima njegovog suđenja", upozoravajući Karadžića da ne očekuje da će moći da "iznova sudi druga suđenja".

Nakon što je na prošloj statusnoj konferenciji tužilac pozvan da "počne da razmišlja o načinima za skraćivanje postupka", Pretresno veće je juče izdalo formalan nalog tužilaštvu da do 14. avgusta podnese pismeni predlog za smanjenje opsega predmeta. Odobravajući danas dvonedeljno produženje tog roka, sudija Bonomi je pozvao tužilaštvo da se "koncentriše na sve opcije kojima će se obezbediti ekspeditivno suđenje". A opcije su, kako je podsetio, smanjenje broja tačaka optužnice ili redukcija broja lokaliteta zločina o kojima će se izvoditi dokazi.

Dijeljenje sadržaja