Fuat Hadžibećiri osporava navode odbrane policijskog generala Vlastimira Đorđevića da su ubistva Albanaca u Đakovici "kolateralna šteta" bombardovanja NATO. On kaže da su "Hičkokovi filmovi bili zabava" u odnosu na ono što su pripadnici srpskih snaga radili Albancima u Đakovici tokom bombardovanja


"Hičkokovi filmovi strave i užasa su zabava u poređenju sa onim što se u proleće 1999. godine dešavalo Albancima u Đakovici". To je tokom unakrsnog ispitivanja od strane odbrane policijskog generala Vlastimira Đorđevića rekao bivši aktivista Veća za zaštitu ljudskih prava i sloboda u Đakovici, Fuat Hadžibećiri. Odbrana je sugerisala on nije bio očevidac svih događaja o kojima govori u izjavi, već je u nju uključio i informacije koje je dobio tokom intervjua sa žrtvama, predstavljajući ih kao sopstveno iskustvo.

Pošto je juče govorio o paljevinama albanskih kuća 26. marta 1999. godine, odbrana je danas prezentovala izveštaj MUP u kom se navodi da su te noći NATO bombe pogodile nekoliko porodičnih kuća i uzrokovale pogibije više Albanaca. Izveštaj sadrži imena nekih od žrtava, među kojima je i lider Demokratskog saveza Kosova iz Đakovice Mark Malota. Svedok je rekao da u tom izveštaju nema "ni zrna istine" i odbacio sugestije da su paljevine i ubistva bili "kolateralna šteta". Njegovoj organizaciji je, kaže, nekoliko dana pre početka bombardovanja prijavljeno da je srpska policija odvela Malotua.

Odbrana je, takođe, osporavala da je svedok 2. aprila video proterane stanovnike kvarta Novi blok kako odlaze ka Albaniji, o čemu je govorio u glavnom ispitivanju. Hadžibećiri je prihvatio da nije prisustvovao momentu kada je porodica kod koje se tih dana skrivao napustila kuću, ali je istakao da je bio očevidac kada su dva uniformisana policajca ušla u njihovo dvorište. Skriven iza zavese čuo je, tvrdi, kako su porodici naredili da se za pet minuta isele istovremeno im preteći bombom ukoliko ne žele da odu. Po odlasku policajaca se, kaže, pozdravio sa prijateljima i sakrio u obližnji jarak gde je ostao do 5. aprila.

Na pitanja odbrane zašto i sam nije napustio grad ako je bio u strahu od policije objasnio je da je odlučio da ostane, pošto se plašio da bi u slučaju pokušaja da napusti Kosovo mogao biti uhapšen ili ubijen zbog aktivnosti u organizaciji za koju je radio. Tih dana je bilo "dovoljno biti Albanac" da se nađete u životnoj opasnosti, a policija je i redovno privodila aktiviste za zaštitu ljudskih prava, zaključio je Hadžibećiri.

Dijeljenje sadržaja