Policajac iz Suve Reke Velibor Veljković detaljno opisao razvoj događaja 26. marta 1999. godine kada su njegove kolege u Suvoj Reci ubile više od 40 članova porodice Beriša. Za sebe tvrdi da je odbio da ubija, ali ne i da leševe utovaruje u kamione, dok je neke od preživelih "prijavio" ubicama


Kako bi veću na najbolji način predočio hronologiju zločina u Suvoj Reci, gde je 26. marta 1999. godine ubijeno više od 40 članova porodice Beriša/Berisha, tužilac je kao svedoka pozvao jednog od saučesnika tog zločina, bivšeg policajca iz tog mesta Velibora Veljkovića. Svedočio je na suđenju generalu Vlastimiru Đorđeviću koji se tereti da je, kao tadašnji načelnik Resora javne bezbednosti, odgovoran za ubistva, deportacije i druge zločine koje su "uniformisani" pripadnici policije počinili nad albanskim civilima na Kosovu u proleće 1999. godine.

Velibor Veljković je danas svedočio da se prvo ubistvo u Suvoj Reci dogodilo ispred policijske stanice oko podne 26. marta, kada je likvidiran lokalni Albanac Petrit Eljšani/Elshani. Svedok tvrdi da mu je jedan od komandira Radojko Repanović naredio da se pridruži kolegama na zadatku za koji je on "sračunao da predstavlja krivično delo", pa je naređenje odbio. Druga grupa policajaca, međutim, nije "računala" kao Veljković, pa su se prihvatili zadatka i krenuli u napad na kuću porodice Beriša.

Desetak minuta kasnije svedok je čuo pucnjeve iz automatskog oružja i izašao ispred stanice, odakle je video ljude koji su bežali iz kuće porodice Beriša. Neki su, navodi, "padali mrtvi" dok su im policajci pucali u leđa. Onda mu je neko, ne seća se ko, naredio da pokupi te leševe i utovari ih u kamion, kako se "policajci ne bi razboleli" od zaraze. Pošto je utovario šest leševa čuo je detonaciju ručne bombe i odlučio da krene ka obližnjem tržnom centru da, kako je rekao, proveri "treba li utovariti nove leševe".

U piceriji je, kako je rekao, zatekao "težak prizor": gomilu tela uglavnom žena i dece, zatvorenih u lokal u koji je bačena bomba. Iako je najpre tvrdio da su svi bili mrtvi kada je došao, tokom ispitivanja je priznao da je bilo bar dvoje preživelih. Dok je izvlačio leševe obratila mu se lakše ranjena starija Albanka, moleći ga da joj poštedi život, ali se on, kaže, "uplašio" i prijavio kolegama da je živa. Neko od njih je ušao u piceriju i ustrelio staricu. Potom ga je jedan ranjeni muškarac zamolio da ga poštedi, pošto mu je ubijena cela porodica, ali je Veljković i njega prijavio kolegama, nakon čega je i on "overen". Svedok "ne može da se seti" ko su bili ljudi koji su ubili dvoje staraca.

Kao glavne izvršioce zločina svedok je imenovao policajce Slađana Čukarića zvanog Jajce, Miroslava Petkovića i Radovana Tanovića. Tanović je u međuvremenu preminuo, a ostala dvojica su, zajedno sa komandirom Repanovićem, u Beogradu osuđeni na zatvorske kazne u rasponu od 15 do 20 godina.

Odmah nakon masakra iz Beograda je, tvrdi Veljković, stiglo naređenje da se krene "od kuće do kuće" i Albancima naloži da u roku od pola sata napuste Suvu Reku kako ne bi prošli kao članovi porodice Beriša.

Pred kraj današnjeg zasedanja branilac Veljko Đurđić je počeo unakrsno ispitivanje svedoka, tokom kojeg se uglavnom bavio događajima iz 1998. godine, a sudija Parker ga je pozvao da se sutra fokusira na relevantna pitanja o masakru iz marta 1999. godine.

Dijeljenje sadržaja