Bivši načelnik pravne uprave Generalštaba VJ svedoči o nadležnostima i ovlašćenjima generala Momčila Perišića u odnosu na pripadnike VJ koji su tokom ratova u Hrvatskoj i BiH preko 30. i 40. kadrovskog centra VJ privremeno upućivani na službu u VRS i SVK


Nakon jednonedeljne pauze u suđenju generalu Momčilu Perišiću, na klupu za svedoke se vratio Miodrag Starčević, bivši načelnik pravne uprave Generalštaba VJ čiji je iskaz započet i prekinut krajem aprila ove godine. Stračevićevim svedočenjem tužilac nastoji da ukaže na nadležnosti bivšeg načelnika Generalštaba VJ u odnosu na pripadnike 30. i 40. kadrovskog centra čija je svrha, po optužnici, bila da se reguliše status oficira VJ raspoređenih u Vojsku Republike Srpske (VRS) i Srpsku vojsku Krajine (SVK).

Tužilac je Starčeviću predočio niz naredbi, naređenja, rešenja i drugih dokumenata nastalih 1994. i 1995. godine, kojima se reguliše rad 40. kadrovskog centra. Po naredbi generala Perišića od 24. marta 1995. godine formiran je Koordinacioni štab za pomoć 40. kadrovskom centru koji su činili penzionisani i aktivni oficiri VJ na službi u tom centru. Svedok tvrdi da bi se "formalno gledajući moglo zaključiti da je general Perišić vršio komandu nad tim osobama".

Starčević je potom komentarisao nekoliko dokumenata u vezi sa "retroaktivnim" penzionisanjem Milana Čeleketića, komandanta SVK. Po službenoj beleški od 6. oktobra 1995. godine koju je potpisao Perišić kao načelnik Generalštaba VJ, general Čeleketić se "složio da mu služba u VJ prestane" u skladu sa ukazom predsednika Republike iz decembra 1994. godine kao i da prihvata upućivanje u SVK". U to vreme je, inače, već podignuta optužnica protiv Milana Martića, za granatiranje Zagreba 2. i 3. maja 1995. godine, tako da se pretpostavljalo da je Čeleketić "sledeći na redu" kod tadašnjeg tužioca Goldstona/Goldstone.

Po drugom danas predočenom dokumentu Čeleketić je 2003. godine podneo zahtev VJ da mu se isplate zaostale zarade tokom službe koju je obavljao u JNA, VRS i SVK od aprila 1991. do 31. oktobra 1995. godine. Tužilaštvo tvrdi da su pripadnici 40. kadrovskog centra, uključujući i generala Čeleketića "pomagali i podržavali granatiranje Zagreba" a od VJ su "dobijali celokupne plate".

Tužilac je svedoku predočio i zapisnik sa sednice Kolegijuma načelnika Generalštaba VJ od 6. novembra 1995. godine. Iz nekoliko rečenica koje su pročitane u sudnici može se zaključiti da je Perišić predlagao Vrhovnom savetu odbrane da se krivično gone četiri pripadnika 40. kadrovskog centra. Međutim, pošto je zaključio da "ne treba talasati", Perišić se zadovoljio njihovim penzionisanjem, a ostalo je nejasno da li su nakon toga i krivično gonjeni. U odgovoru na pitanje tužioca, Starčević je rekao da Perišić "nije imao ovlašćenja da krivično goni ili oslobađa od krivičnog gonjenja" već samo da disciplinski kažnjava. Deo rasprave na kojem je, po svemu sudeći, bilo reči o sednicama Vrhovnog saveta odbrane, se odvijao iza zatvorenih vrata.

Dijeljenje sadržaja