Bivši nastavnik Ćamil Šabani na suđenju generalu Vlastimiru Đorđeviću opisao kako je sa porodicom i još 1.300 kosovskih Albanaca proteran iz sela Žegra kod Gnjilana, a potom i zašto je iz jednog od susednih sela izbegao u Makedoniju i pre nego što su naoružani Srbi stigli


Pošto je završeno svedočenje vojnog insajdera sa pseudonimom K-54 o deportacijama i ubistvima kosovskih Albanaca u proleće 1999. godine, suđenje policijskom generalu Vlastimiru Đorđeviću je nastavljeno iskazom bivšeg nastavnika iz sela Žegar kod Gnjilana Ćamila Šabanija/Qamil Shabani. On je opisao pod kojim okolnostima su se on i njegova porodica na početku NATO intervencije prvo sklonili u jedno od susednih sela, a onda izbegli u Makedoniju.

U sažetku svedokovih izjava istražiteljima iz 2001. i 2006. godine i transkripta njegovog svedočenja na suđenju za kosovske zločine nekadašnjem predsedniku Srbije Milutinoviću i petorici bivših srpskih zvaničnika se navodi da je oko 1.300 stanovnika Žegre 28. marta 1999. godine pobeglo u susednu Donju Stublu. Na taj korak su ih, tvrdi Šabani, primorali naoružani Srbi koji su prvo izbacili sve Albance iz kuća, pretresli ih i naredili im da napuste selo.

Kada je svedok sa porodicom stigao na jug Kosova u Donju Stublu, počeli su napadi na okolna mesta usled čega se u tom selu skupilo oko 20.000 albanskih civila. Kaže da je čuo da su u tim napadima ranjene brojne žene i deca a da je šest muškaraca ubijeno. Šabani je tu ostao do početka maja, kada je, usled nedostatka hrane i straha od ulaska vojske u selo, sa porodicom i još oko 600 ljudi krenuo put Makedonije.

Usput su ih, rekao je, presreli pripadnici srpskih vojnih i paravojnih jedinica, odvojili žene i decu od muškaraca, a svedok je neko vreme ispitivan. Tvrdi da su mu vojnici pretili i vređali "njega i njegov narod". Mislio je, kaže, i da će ga posle toga ubiti ali se to na sreću nije dogodilo pa je ubrzo zajedno sa drugim Albancima iz grupe prešao makedonsku granicu.

Branilac bivšeg načelnika javne bezbednosti srpske policije Vlastimira Đorđevića je po običaju veći deo unakrsnog ispitivanja posvetio manje relevantnim temama poput pitanja o svedokovoj porodičnoj situaciji, da li mu je kuća bila opasana zidom i od koga je primao platu za svoj rad u prosveti. Ni ovog puta nije zaobišao temu Oslobodilačke vojske Kosova, iako je Šabani, poput mnogih prethodnih svedoka, rekao da je u to vreme brinuo svoje brige i da ne zna ništa o aktivnostima te vojne formacije koja se, kako je rekao, borila "za oslobođenje Kosova od srpskih snaga bezbednosti".

Dijeljenje sadržaja