U neuobičajeno oštro sročenom zahtevu da mu se dopusti žalba na odluku da se Miloševiću sudi iz dva dela, tužilaštvo zamera sudijama da su "ostale slepe" pred "dimnom zavesom" formalnih i neformalnih pozicija i ovlašćenja, kojima je optuženi pokušao da sakrije svoju krivičnu odgovornost za zločine u Hrvatskoj, BiH i na Kosovu

Odvojena suđenja Slobodanu Miloševiću - prvo za zločine za koje je optužen na Kosovu, a potom za one iz optužnica za Hrvatsku i BiH - nanela bi "nepopravljivu štetu" tužilaštvu, dok bi optuženog izložila nepodnošljivom psihičkom i fizičkom teretu. Tako tužilaštvo Haškog tribunala obrazlaže zahtev da mu se dozvoli ulaganje žalbe na odluku Pretresnog veća od 11. decembra ove godine, po kojoj bi se Slobodanu Miloševiću sudilo iz dva dela: odvojeno za Kosovo i zajedno za
Hrvatsku i BiH.

Odluku o suđenju iz dva dela Pretresno veće je obrazložilo zaključkom da je veza između zločina na Kosovu s jedne, te onih u Hrvatskoj i BiH s druge strane, "isuviše nebulozna" da bi se ustanovilo postojanje "zajedničke sheme, strategije ili plana" - što je prema pravilima Tribunala uslov za spajanje predmeta. U obrazloženju odluke Pretresnog veća se, takođe, ukazuje na fatalnu "vremensku razliku" između događaja na Kosovu (1999) i onih u Hrvatskoj i BiH (1991-1995), kao i na razlike u ulogama koje je Milošević igrao u tim događajima: na Kosovu, kao predsednik SRJ, optuženi je po sudijama imao "direktnu" ulogu, dok je u Hrvatskoj i BiH, kao tadašnji predsednik Srbije, igrao "indirektnu" ulogu.

Tužilaštvo smatra da je, ovakvim zaključcima, Pretresno veće "zloupotrebilo svoje diskreciono pravo" u proceni argumenata za ili protiv zajedničkog suđenja, kao i da je pogrešno interpretiralo pravila Tribunala. U zahtevu za odobravanje žalbe tužilaštvo se posebno, reklo bi se čak i neuobičajeno oštro, osvrće na zaključak sudija o različitim metodama - "indirektnim" i "direktnim" - kojima je Milošević ostvarivao kontrolu. Ukazujući da je na Kosovu kao predsednik Jugoslavije Milošević "radio iste stvari" koje je, prethodno, kao predsednik Srbije radio u Hrvatskoj i Bosni, tužilaštvo zamera sudijama da su "ostale slepe", odnosno da se nisu potrudile da pogledaju "iza dimne zavese kojom kriminalci često pokušavaju da se zaklone, kako bi sagledale realnost akcija optuženog." Ta "dimna zavesa" Miloševićevih formalnih i neformalnih pozicija i ovlašćenja je, inače, jedan od glavnih razloga zbog kojih je tužilaštvu trebalo toliko vremena da utvrdi njegovu odgovornost za ono što se, dok je bio "samo predsednik Srbije", događalo u Hrvatskoj i BiH.

Postojanje zajedničke "sheme, strategije ili plana" koji povezuju Kosovo, Hrvatski i Bosnu tužilaštvo će, pored ostalog, dokazivati i svedočenjima velikog broja (20-25, kako je najavljeno) ljudi iz Miloševićevog "unutrašnjeg kruga", odnosno njegovih bivših bliskih saradnika koji su izrazili spremnost da se pojave pred sudom u ulozi svedoka optužbe. Reč je, navodi se u zahtevu tužilaštva, "o ličnostima na visokim pozicijama, koje raspolažu neposrednim saznanjima o tome šta je optuženi radio." Mnogi od njih, iz "uverljivih bezbednosnih razloga, ne bi bili spremni da svedoče više nego jednom", tako da tužilaštvo – u slučaju odvojenih suđenja - rizikuje da izgubi te veoma značajne svedoke, čime bi mu se nanela "nepopravljiva šteta."

Konačno, u zahtevu za odobravanje žalbe sudijama se zamera da su ignorisale argumente ne samo tužilaštva već i trojice "prijatelja suda", koji su ukazivali da bi jedinstveno suđenje bilo blagotvorno i za samog optuženog, jer bi mu pružilo priliku da preispita svoj sadašnji stav i bolje sagleda svoju poziciju, dok bi dva ili tri odvojena suđenja mogla da predstavljaju nepodnošljivi teret i da naruše Miloševićevo psihičko i fizičko zdravlje.

Zbog svega toga, tužilaštvo traži dozvolu da uloži žalbu na odluku Pretresnog veća kojom je početak odvojenog suđenja po kosovskoj optužnici zakazan za 12. februar 2002. O opravdanosti tog zahteva će se, najverovatnije početkom sledeće godine, izjasniti tročlani "panel" sudija Žalbenog veća Tribunala.

Mirko Klarin

Dijeljenje sadržaja