U tužilaštvu Haškog tribunala ne isključuju mogućnost žalbe na jučerašnju odluku sudskog veća da se Slobodanu Miloševiću sudi u dva dela: odvojeno za Kosovo, a zatim zajedno za Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu. Odvojeno suđenje za kosovske zločine, smatraju u tužilaštvu, imalo bi više smisla ako bi se Miloševiću pridružila i ostala četvorica optuženih: Milutinović, Šainović, Ojdanić i Stojiljković


U tužilaštvu Haškog tribunala čekaju pismeno obrazloženje jučerašnje odluke sudskog veća, kojom je samo delimično prihvaćen zahtev Karle/Carle del Ponte za spajanje optužnica i jedinstveno suđenje Slobodanu Miloševiću. Kada vide kako je veće argumentovalo svoju odluku da se Miloševiću sudi u dva dela: najpre odvojeno za Kosovo, a potom zajedno za Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu, u tužilaštvu će - najavila je na današnjoj konferenciji za novinare Florans Artman/Florence Hartmann - odlučiti da li će uložiti žalbu. Odvojeno suđenje za kosovske zločine bi, istakla je predstavnica za štampu tužilaštva, "imalo više smisla ako bi se Miloševiću, na optuženičkoj klupi, do 12. februara sledeće godine pridružila ostala četvorica optuženih za iste zločine: Milan Milutinović, Nikola Šainović, Dragoljub Ojdanić i Vlajko Stoiljković." Artman, međutim, priznaje da iz Beograda, za sada, "nema nagoveštaja kada bi ova četvorica optuženih mogli da stignu u Hag."

Ukoliko jučerašnja odluka ostane konačna i suđenje po kosovskoj optužnici zaista počne 12. februara sledeće godine, krajnje je neizvesno kada bi moglo da se održi zajedničko suđenje po preostale dve optužnice protiv Slobodana Miloševića, koje ga terete za "zajedničke zločinačke poduhvate" u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Mada pravila Tribunala dopuštaju mogućnost da se protiv jednog optuženog istovremeno vode dva suđenja, izgledi za to nisu veliki s obzirom na opsežnost postupaka koji se pripremaju protiv Miloševića.

Sem što je potvrdila da tužilaštvo, na predstojećim - svejedno da li odvojenim ili zajedničkim - suđenjima Slobodanu Miloševiću računa i na svedoke "iz kruga optuženog", dakle na ličnosti koje su bile, ili još jesu, u vrhovima političke ili vojne vlasti u Srbiji i Jugoslaviji, Florans Artman je odbila da otkriva bilo kakve detalje o tim potencijalnim svedocima. Na pitanje da li su o tim svedocima obaveštene jugoslovenske vlasti, Artman je odgovorila da je reč o ljudima koji su dobrovoljno izrazili spremnost da svedoče, a da se zahtevi vlastima, u principu, upućuju u slučajevima kada tužilaštvo želi da uzme izjave od ličnosti na državnim ili vojnim funkcijama. Dodala je da je poslednjih meseci tužilaštvo uputilo više takvih zahteva saveznim vlastima u Beogradu, ali da od njih nije dobilo nikakav - ni pozitivan ni negativan - odgovor.

Dijeljenje sadržaja