Prema nalogu sudskog veća, tužilaštvo bi već do početka avgusta ove godine trebalo da završi svoj dokazni postupak na suđenju za zločine protiv čovečnosti na Kosovu. Optužba planirala izvođenje 110 svedoka, ali su sudije - za sada - odobrile 90. Milošević ukazuje na "britansku zaveru" protiv njega


Ukoliko suđenje Slobodanu Miloševiću za dela kojima ga tereti "kosovska optužnica" počne, kao što je predviđeno, 12. februara ove godine, dokazni postupak optužbe bi, smatraju sudije, trebalo da bude okončan već početkom avgusta, pre letnje pauze. U ovom trenutku, međutim, nisu izvesni ni datum početka suđenja ni njegovo trajanje.

Prva neizvesnost bi, po svemu sudeći, trebalo da bude otklonjena u narednih nekoliko dana. Predsednik Tribunala Klod Žorda/Claude Jorda je, kako saznajemo, imenovao "panel" trojice sudija Žalbenovog veća koji će odlučiti da li će tužilaštvu dopustiti da uloži žalbu na prošlomesečnu odluku da se Slobodanu Miloševiću sudi iz dva dela: odvojeno za Kosovo, a zatim zajedno za Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu. O tom će se zahtevu narednih dana izjasniti "trojka" u kojoj su, pored Francuza Žorde, još i sudije Dejvid Hant/David Hunt iz Australije i Fausto Pokar/Pocar iz Italije.

Ukoliko zahtev tužilaštva bude odbijen i kosovsko suđenje zaista počne 12. februara, njegovo trajanje će, u značajnoj meri, zavisiti od stava i ponašanja optuženog, što je u ovom trenutku prilično nepredvidljivo. Trajanje dokaznog postupka optužbe će, pored ostalog, zavisiti od toga da li će i na koji će način optuženi Milošević koristiti pravo da unakrsno ispituje svedoka optužbe. Na današnjoj pred-raspravnoj konferenciji, tim tužilaštva je tražio da mu se dozvoli izvođenje 110 svedoka, ali su sudije taj broj ograničile na 90, uz napomenu da tokom suđenja optužba može predložiti pozivanje dodatnih svedoka, naravno uz odgovarajuću argumentaciju. Među svedocima optužbe će, kako je najavljeno, biti i dvadesetak ličnosti koje su, u vreme kosovskih događaja, bile "bliske" Miloševiću, odnosno u "užem krugu" njegovih saradnika, te imaju informacije iz prve ruke o ulozi koju je u tim događajima igrao optuženi. Milošević će, bude li želeo, moći da unakrsno ispituje svoje bivše saradnike, kako bi osporio njihove iskaze ili doveo u pitanje njihovu kredibilnost kao svedoka.

Predsedavajući sudija Ričard Mej/Richard May je danas još jednom sugerisao Miloševiću da - s obzirom na ozbiljnost i složenost predmeta - razmotri mogućnost da ga pred sudom zastupaju profesionalni branioci. Ukoliko ostane pri sadašnjem stavu da se brani sam - što je pravo koje mu garantuje Statut Haškog tribunala - optuženi će, po završetku dokaznog postupka optužbe, imati mogućnost da prezentira svoj slučaj: održi uvodnu reč, pozove i ispita svedoke odbrane, prezentira svoj dokazni materijal i, bude li to želeo, svedoči pod zakletvom u svoju odbranu. U tom slučaju, Milošević bi, takođe pod zakletvom, morao da odgovara i na pitanje tužilaca i sudija.

Pošto mu je detaljno izložio proceduru po kojoj će se odvijati suđenje, predsedavajući sudija je upitao Miloševića ima li šta da kaže o tome. Optuženi je, međutim, ponovio svoje poznate stavove o tome kako optužnica i suđenje za zločine na Kosovu imaju za cilj da "opravdaju zločine NATO" nad, kako je rekao, "mojom zemljom i mojim narodom." Uz to, ponovio je i takođe više puta izrečenu tvrdnju o "nelegalnom" osnivanju Tribunala od strane Saveta bezbednosti. Konačno, izneo je i jedan novi argument. Osporavajući "nepristrasnost i neutralnost" Tribunala, Milošević je ustvrdio da je kosovska optužnica "podignuta na osnovu izveštaja britanske obaveštajne službe", a da su predsedavajući sudija (Ričard Mej); vođa tužilačkog tima Džefri Najs (Geoffrey Nice) i jedan od trojice takozvanih "prijatelja suda" Stiven Kej (Steven Kay) - takođe Britanci. Sudija Mej ga je, na to, prekinuo i zaključio raspravu.

Mirko Klarin

Dijeljenje sadržaja