Ekskluzivno:

Bivši jugoslovenski predsednik pokušava da se od Haškog tribunala odbrani pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu

Dvadesetog decembra prošle godine holandski advokat N.M.P. Stejnen (Steijnen) predao je, u ime još sedmorice advokata i profesora prava- od kojih su trojica iz Kanade, jedan iz Moskve, jedan iz Rima a dvojica su Miloševićevi advokati iz Beograda – Evropskom sudu za ljudska prava tužbu Slobodana Miloševića protiv države Holandije. U ovoj tužbi, Holandija se optužuje za povredu pet članova Evropske konvencije o ljudskim pravima, kojima su Slobodanu Miloševiću povređena prava na slobodu i bezbednost, na pošteno suđenje, na slobodu izražavanja, na efikasan pravni lek i na zabranu diskriminacije.

U tužbi na 143 gusto kucane stranice, kojoj, prema najavi advokata Stejnena, slede još nekoliki dodaci, država Holandija se optužuje ne samo zato što je dopustila da Milošević, "posle nelegalne otmice, izvršene 28. juna 2001. godine, bude izručen Haškom tribunalu, koji se nalazi na teritoriji Holandije", već i zbog osnivanja ovog suda od strane Saveta bezbednosti.

Na tročlanom veću Evropskog suda za ljudska prava je da, najpre, donese odluku o dopuštenosti tužbe, što bi prema izvorima SENSE u Sudu, moglo da se dogodi i vrlo brzo, s obzirom da o osnovnim elementima Miloševićeve tužbe protiv Holandije već postoji presuda holandskog suda od 31. avgusta 2001. godine, kao i mišljenje Evropskog suda povodom tužbe 'Naletilić protiv Hrvatske', koju je sud u Strazburu odbio.

Za razliku od negativne odluke o dopuštenosti tužbe u slučaju "Banković i ostali protiv Belgije i drugih", koja je doneta prvi put u istoriji suda na javnoj sednici Velikog veća pod predsedništvom predsednika Suda Vildhabera (Wildhaber), odluka u slučaju Miloševićeve tužbe će, po našim informacijama, biti daleko manje 'ceremonijalna' i medijski eksponirana.

Imajući na umu presudu holandskog Suda, kojom je Miloševićeva tužba protiv države Holandije odbačena uz obrazloženje da je "država Holandija prenela svoja zakonska ovlašćenja na Međunarodni tribunal za ratne zločine u Hagu ", Miloševićevi zastupnici napadaju ovaj deo presude tvrdnjom da se transferom ovlašćenja na neku organizaciju ili ustanovu, ne mogu izbeći obaveze države koje izlaze iz pristupanja Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima. Pogotovu, kažu Miloševićevi advokati, "ako ta organizacija ili ustanova ne vodi računa o tim obavezama, kao što je slučaj sa Haškim tribunalom", koji se, dosledno, u celom tekstu tužbe, naziva 'takozvanim sudom'.

Ako bi Evropski sud za ljudska prava prihvatio ovo mišljenje advokata, samim tim i tužbu protiv Holandije, onda bi imao da raspravlja o čitavom nizu povreda ljudskih prava, koje je Haški tribunal navodno naneo svome pritvoreniku Slobodanu Miloševiću. Pored već znanih optužbi, koje se odnose na "otmicu i nelegalno izručenje Tribunalu i uskraćivanje slobode izražavanja u vidu zabrane komuniciranja sa medijima", u tužbi se tvrdi da Haški tribunal ne poštuje pretpostavku nevinosti svojih pritvorenika, ali i da Milošević, kao bivši šef države, uživa imunitet za dela koja je u tom svojstvu činio. Nepoštovanje ovog imuniteta je, prema Miloševićevim advokatima, povreda suvereniteta zemlje kojoj je stajao na čelu.

Branislav Milošević

Dijeljenje sadržaja