Rasprava o žalbi tužilaštva na odluku Pretresnog veća da se trostruko optuženom bivšem predsedniku Srbije i SR Jugoslavije sudi u dva dela: prvo za zločine na Kosovu, a potom zajedno po optužnicama za Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu. Tužilaštvo traži jedinstveno suđenje po sve tri optužnice i tvrdi da je Milošević "na Kosovu radio isto što i u Hrvatskoj i u Bosni"


Kada će se, i koliko puta, suditi Slobodanu Miloševiću, presudiće Žalbeno veće Haškog tribunala. Pred njim će se sutra, u prisustvu optuženog i trojice advokata imenovanih za "prijatelje suda", voditi rasprava o žalbi tužilaštva na odluku Pretresnog veća da se Miloševiću sudi u dva dela: odvojeno po optužnici za Kosovo i zajedno po optužnicama za Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu.

Žalba tužilaštva zasniva se na četiri osnova. Kao prvo, tužilaštvo smatra da je Pretresno veće pogrešilo kada je zaključilo da zločini sadržani u tri optužnice protiv Slobodana Miloševića nisu deo "iste transakcije" - što je po tribunalovim Pravilima postupka uslov sa spajanje optužnica. Po tužilaštvu, ti su zločini rezultat "jedinstvene sheme, strategije ili plana", i izvršeni su sa ciljem koji je bio zajednički u sva tri slučaja - kosovskom, bosanskom i hrvatskom. Taj cilj se u žalbi tužilaštva opisuje kao "uklanjanje većine nesrpskog civilnog stanovništva" sa teritorija nad kojima je optuženi želeo da uspostavi ili zadrži srpsku kontrolu.

Trogodišnja "pauza" između sukoba u Bosni i na Kosovu - na koju se pozvalo Pretresno veće odbijajući zahtev za spajanje optužnica - po tužiocu nema nikakvog značaja, budući da je "delovanje optuženog na Kosovu počelo još 80-tih i nastavljeno je tokom perioda koji pokrivaju optužnice za Hrvatsku i BiH." Kosovo je, tvrdi tužilaštvo, "bio zločin koji je čekao da se dogodi, ali je odložen zbog pritiska međunarodne zajednice."

U žalbi se, dalje, navodi da bi se odvojenim suđenja nanela šteta tužilaštvu, jer bi dvadesetak važnih svedoka optužbe moralo da se dva puta pojavi pred Tribunalom, što bi neki od njih mogli da odbiju, zbog lične bezbednosti ili drugih razloga. To se posebno odnosi na takozvane "insajdere", odnosno ljude iz nekadašnjeg "Miloševićevog kruga", koji imaju saznanja iz prve ruke o ulozi optuženog u događajima kojima se bave optužnice.

Tužilaštvo, takođe, osporava i stav Pretresnog veća da zajedničko suđenje ne bi bilo u interesu optuženog i njegove odbrane. Jedinstveno suđenje, smatra tužilaštvo, bi pogodovalo Miloševiću, jer bi mu pružilo priliku da detaljno izloži svoje teze da su optužnice "pokušaj da se sakriju zločini NATO." Jer, navodi se u žalbi, "ako se zaista radi o tome, onda to važi za sve tri optužnice, a ne samo za kosovsku."

Konačno, tužilaštvo smatra da je Pretresno veće pogrešilo kada je zaključilo da bi jedinstveno suđenje po sve tri optužnice bilo "preglomazno" i "teško za vođenje." Ukazujući da je suđenje Dariju Kordiću trajala 240 dana i da se na njemu pojavio 241 svedok, tužilaštvo navodi da jedinstveno suđenje Miloševiću - sa 380 do 395 svedoka koji bi nastupili u 300 radnih dana - ne bi bilo predugo, posebno ako se imaju u vidu razlike u statusu ove dvojice optuženih.

Žalbeno veće, kojim će u ovom slučaju predsedavati francuski sudija Klod Žorda/Claude Jorda, a činiće ga još sudije Dejvid Hant/David Hunt iz Australije, Mehmet Gunej/Guney iz Turske, Fausto Pokar/Pocar iz Italije i Teodor/Theodor Meron iz Sjedinjenih Država, saslušaće sutra dopunske argumente tužilaštva, kao i mišljenja "prijatelja suda" i samog optuženog. Milošević je, inače, na raspravi u decembru prošle godine rekao sudijama kako bi on - da je na njihovom mestu - odbacio zahtev za spajanjem optužnica. Jer, kako je objasnio sudijama, tužilaštvo time pokušava da "potisne u drugi plan optužbe za Kosovo", pošto bi te optužbe - smatra Milošević - "neizbežno otvorile pitanje saradnje Klintonove administracije sa teroristima na Kosovu, uključujući i Bin Ladenovu organizaciju."

Konačno odluka Žalbenog veća o tome kada će se i koliko će se puta suditi Slobodanu Miloševiću trebalo bi da bude doneta pre 12. februara, za kada je zakazan početak "kosovskog suđenja", ali nije isključeno da bude saopštena već sutra.

Mirko Klarin

Dijeljenje sadržaja