U polučasovnom obraćanju sudu na raspravi pred Žalbenim većem Haškog tribunala, Slobodan Milošević tražio da bude oslobođen iz pritvora, uz obećanje da će se vratiti da odgovori na "apsurdne optužbe" za ratne zločine u Hrvatskoj, BiH i na Kosovu, pošto nema "nameru da pobegne iz ove bitke." Žalbeno veće najavilo da će "što je moguće pre" doneti odluku o zahtevu tužioca za spajanje optužnica i jedinstveno suđenje Milošević


Neizvesnost u pogledu broja suđenja Slobodanu Miloševiću biće uskoro otklonjena. Predsedavajući Žalbenog veća Haškog tribunala, sudija Klod Žorda/Claude Jorda, je na kraju današnje rasprave najavio da će konačna odluka o tome biti doneta "što je moguće pre." Logično je očekivati da će to biti pre 12. februara kada bi, po odluci Pretresnog veća na koju je tužilaštvo uložilo žalbu, trebalo da otpočne odvojeno suđenje po Kosovskoj optužnici, nakon čijeg bi završetka usledila suđenja za zločine iz optužnica za Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu.

Izuzimajući Miloševićev zahtev da bude oslobođen iz pritvora – uz obećanje da će se vratiti da odgovori na "apsurdne optužbe" za zločine u Hrvatskoj, BiH i na Kosovu, pošto nema "nameru da pobegne iz ove bitke - glavna zanimljivost današnje rasprave bila je značajna podudarnost stavova tužilaštva i optuženog o povezanosti događaja opisanih u tri optužnice.

Naime, i tužilac Karla/Carla del Ponte i optuženi Slobodan Milošević su, tokom svog obraćanja Žalbenom veću, tvrdili da su događaji u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu bili deo "jedne zamisli, jedne strategije i jednog plana", te da ih sve povezuje "tanka crvena nit." Uz jednu, istina bitnu, razliku.

Po tužiocu, radi se o Miloševićevoj "zamisli, strategiji i planu" da se uspostavi ili zadrži srpska kontrola nad delovima teritorija Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Kosova na kojima su Srbi bili u manjini, a "tanka crvena nit" koja povezuje događaje opisane u tri optužnice je "nasilno i prisilno proterivanje nesrpskog stanovništva sa značajnog dela tih teritorija."

Po optuženom Miloševiću, međutim, reč je o "jedinstvenoj zamisli, strategiji i planu sila koje su htele da destabilizuju Balkan i stave pod kontrolu njegovu teritoriju", i koje su se u "cilju vršenja zločina udružile sa teroristima i narko-mafijom." A "tanka crvena nit" koja sve to povezuje je, rekao je Milošević, "dugotrajni zločin protiv Jugoslavije i protiv mog naroda."

Tokom polučasovnog obraćanja Žalbenom veću, Milošević je izložio verziju događaja opisanih u tri optužnice. Optužbe za zločine u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini je ponovo opisao kao "apsurdne", tvrdeći da Srbija ne samo što nije učestvovala u tim ratovima, već je od samog njihovog početka "nastojala da obezbedi mir." Dok je na Kosovu, objasnio je Milošević, on samo nastojao "da zaštiti Srbe i Albance od terorista koji su pokušavali da zavedu teror, pre svega među Albancima", a po nalogu već pomenutih sila čiji je cilj bila destabilizacija Balkana.

Mada je Milošević odbio da se izjasni da li je za jedno ili više suđenja, sve što je rekao u svom polučasovnom govoru - kako je na kraju rasprave sudijama ukazao tužilac Džefri Najs/Geoffrey Nice - pokazuje da i sam optuženi "povezuje sve te događaje" i da bi i njemu više odgovaralo da se "svi oni rasprave u okviru jednog suđenja."

Opovrgavajući medijske spekulacije o "kolapsu" tužiočevog slučaja, Džefri Najs je naglasio da je optužba spremna da 12. februara započne suđenje po Kosovskoj optužnici, čak i ukoliko Žalbeno veće odluči o spajanju optužnica i jedinstvenom suđenju. U tom bi slučaju suđenje počelo dokaznim postupkom po optužnici za Kosovo, a kasnije bi se proširilo i na ostale dve optužnice. Tužilaštvo bi, ipak, volelo da se - u slučaju da Žalbeno veće naloži spajanje - početak suđenja odloži do 1. jula ove godine, kako bi izvođenje dokaza teklo hronološkim redom: od Hrvatske, preko BiH, do Kosova. Ostaje da se vidi za koju će se, od danas pomenutih varijanti, opredeliti Žalbeno veće.

Što se, pak, Miloševićevog traženja da bude oslobođen tiče, sudija Žorda je optuženom preporučio da, u skladu sa pravilima tribunala, podnese Pretresnom veću pismeni zahtev za privremenim puštanjem na slobodu do početka suđenja.

Mirko Klarin

Dijeljenje sadržaja