Pretresno veće odobrilo zahtev tužilaštva za izmenu optužnice protiv Radovana Karadžića, sa izuzetkom tri incidenta navodnih ubistava za koja sudije smatraju da optužba nije priložila dovoljno potkrepljujućih dokaza. Karadžić će se o novoj optužnici izjasniti u petak 20. februara


Pretresno veće odobrilo je tužilaštvu da izmeni optužnicu protiv bivšeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića. Tužiocu je naloženo da novu optužnicu dostavi do srede 18. februara u podne, a optuženi bi trebalo da se o njoj izjasni na konferenciji o stanju u postupku zakazanoj za petak 20. februara posle podne.

Veće sudije Bonomija/Bonomy je prihvatilo gotovo sve izmene koje je predložilo tužilaštvo, sa izuzetkom tri incidenta navodnih ubistava – u Osnovnoj školi Petar Kočić, KP Domu Kula i logoru Sušica, za koje optužba po oceni sudija nije podnelo dovoljno potkrepljujućih dokaza koji zadovoljavaju standarde "osnovane sumnje".

Izmenjena optužnica sadrži takođe 11 tačaka kao i dosadašnja operativna optužnica iz aprila 2000. godine. Najznačajnija promena u odnosu na prethodnu optužnicu je razdvajanje optužbe za genocid u dve odvojene tačke, koje se odnose na različite periode rata u BiH. Prva tačka pokriva 1992. godinu i obuhvata prostor od deset opština: Bratunac, Brčko, Foča, Ključ, Kotor Varoš, Prijedor, Sanski Most, Višegrad, Vlasenica i Zvornik, u kojima je kampanja progona bosanskih Muslimana i Hrvata – po tvrdnjama tužioca - eskalirala do razmera genocida.

Druga tačka genocida pokriva period od jula do novembra 1995. godine i odnosi se na ubistvo više od 7.000 muslimanskih muškaraca i dečaka, kao i nanošenje teških fizičkih i psihičkih povreda hiljadama žena, dece i staraca, prisilno preseljenih iz srebreničke enklave.

Nova optužnica tereti Karadžića kao ključnu ličnost udruženog zločinačkog poduhvata sa ciljem nasilnog i trajnog uklanjanja bosanskih Muslimana i Hrvata sa velikih delova teritorije BiH. Osim tog "glavnog", prema izmenjenoj optužnici postojala su još tri s njim povezana zločinačka poduhvata, sa ciljem terorisanja građana Sarajeva, eliminisanja Muslimana iz srebreničke enklave i uzimanja osoblja UN za taoce. Kao učesnici zločinačkog poduhvata u novoj optužnici se, pored Karadžića, navode i Momčilo Krajišnik, Ratko Mladić, Slobodan Milošević, Biljana Plavšić, Nikola Koljević, Mićo Stanišić, Momčilo Mandić, Jovica Stanišić, Franko Simatović, Željko Ražnatović Arkan i Vojislav Šešelj.

Osim za dvostruki genocid, Karadžić se tereti za progone, istrebljenje, ubistva, kao i deportacije i neljudsko postupanje odnosno prisilno preseljenje. Optužbi za teror nad Sarajevom je dodata i posebna tačka kojom se tereti i za nezakonit napad na civile. Konačno, poslednja, jedanaesta tačka optužnice odnosi se na uzimanje više od 200 pripadnika UN za taoce i žive štitove u maju i junu 1995. godine.

Nakon izjašnjavanja, Karadžić će imati rok od 30 dana za podnošenje preliminarnih prigovora na novu optužnicu.

Dijeljenje sadržaja