Bivši lider bosanskih Srba Radovan Karadžić se, "u principu", ne protivi predloženim izmenama optužnice ali smatra da bi, zarad ekonomičnosti postupka, bilo najbolje da mu se prvo sudi po jednoj od grupa optužbi, a posle da se vidi šta sa preostale tri...


U odgovoru na zahtev tužilaštva bivši lider bosanskih Srba Radovan Karadžić ukazuje da se "u principu", ne protivi izmenama dosadašnje "bezoblične" optužnice, mada smatra da ni ova predložena "nije ništa bolja". Priprema za suđenje takvog opsega će, po njegovoj oceni, trajati godinama zbog čega predlaže Veću da "preuzme kontrolu nad postupkom" i broj optužbi ograniči na jednu od, kako ih on vidi, četiri "odvojene" celine ili grupe.

Prvu grupu optužbi, po Karadžiću, čine "zločini u različitim opština BiH od 1991. godine sa navodnim ciljem proterivanja Muslimana i Hrvata", što se u optužnici definiše kao genocid, istrebljenje i progoni. Druga celina su, smatra optuženi, "zločini počinjeni u vezi sa navodnom opsadom Sarajeva", odnosno kampanja artiljerijskog i snajperskog terora nad Sarajevom i Sarajlijama tokom čitavog rata, kako to stoji u optužnici. Treća grupa optužbi se odnosi na "zločine u Srebrenici 1995." za koje Karadžić ovog puta kaže da su "navodni", ali propušta da navede da su kvalifikovani kao genocid. Konačno, četvrtu celinu, po optuženom, čine "incidenti sa uzimanjem talaca" u leto 1995. godine.

Ako dozvoli izmene koje je predložilo tužilaštvo, Veće, po Karadžiću, mora i optuženom da dodeli adekvatno vreme da se pripremi za "jedno od najkompleksnijih suđenja u istoriji" na koje će sud potrošiti "godine i godine". Zbog toga bi veće, smatra optuženi, trebalo da se ograniči na jednu od navedenih grupa optužbi i da mu prvo sudi samo po njoj.

Tek nakon suđenja i konačne presude po toj grupi optužbi veće će, smatra Karadžić, biti u stanju da "najpravilnije proceni šta je u interesu pravde i da li se optuženom nanosi šteta suđenjem po dodatnim optužbama". To će, navodi optuženi, "biti prilika i za Savet bezbednosti UN da odredi da li će i koliko dugo produžiti rad Tribunala koji, u tom slučaju, ne bi bio talac nezavršenog mega suđenja".

To bi, smatra Karadžić, za Tribunal bila "prva i najbolja prilika da pokaže da je naučio lekcije iz Miloševićevog suđenja". "Odobravanjem samo ograničenih izmena optužnice, veće će omogućiti fer i ekspeditivno suđenje za sve strane u postupku", zaključuje optuženi.

Karadžić, u suštini, predlaže da mu se sudi po "Sadamovom modelu": za jednu po jednu optužbu ili grupu optužbi. Bivšem iračkom predsedniku je, podsetimo, prvo suđeno za masakr u Duđalu, izrečena mu je smrtna kazna, a onda je počelo suđenje po drugoj grupi optužbi – za genocid u Faluđi. Nije, međutim, dočekao i tu presudu, budući da je obešen pre kraja drugog suđenja, ali je to rizik kojem se Karadžić ne izlaže.

Dijeljenje sadržaja