Operacija premeštanja tela iz srebreničkih masovnih grobnica je u septembru 1995. godine, prema saznanjima Vinka Pandurevića, vođena "u velikoj tajnosti, linijom organa bezbednosti a uz ovlašćenje Ratka Mladića". Tadašnji komandant Zvorničke brigade je, zato, zaključio da je "bolje da se ne meša... u posao koji ga se nije ticao"


Za operaciju prekopavanja srebreničkih masovnih grobnica Vinko Pandurević je, kako je rekao u nastavku svedočenja u svoju odbranu, saznao po povratku sa fronta u zapadnoj BiH gde je bio angažovan od 3. avgusta do 25. septembra 1995. godine. Jedan od oficira ga je obavestio da su kroz Zvornik "pet, šest dana" u septembru, prolazili kamioni iz kojih se "širio nepodnošljiv smrad", i da se "verovatno radilo o prevozu leševa".

Potvrdu je dobio i od svog zamenika Dragana Obrenovića, koji je tih dana komandovao Zvorničkom brigadom. On mu je rekao da je "lično Mladić odobrio gorivo za premeštaj leševa koje je izvršio inženjerijski bataljon Drinskog korpusa", a da Zvornička brigada "nije dobila nikakav zadatak s tim u vezi". Pandurević kaže da nije imao direktnih informacija, ali da je iz činjenice da nije izdat zadatak ni jednoj komandi mogao da zaključi da je ta operacija "organizovana u okviru organa bezbednosti". Na pitanje branioca da li je razmišljao o tome da pokrene nekakvu istragu, Pandurević je odgovorio da nije mogao ništa da preduzme budući da je ta operacija bila "mnogo tajnovitija od one u julu", kada su ubijene hiljade ratnih zarobljenika, pa je zaključio da mu je "bolje da se u to ne meša". "Neko je radio posao koji se mene nije ticao", rekao je danas Pandurević.

Nakon Dejtonskih sporazuma u decembru 1995. godine, sukobi u političkom i vojnom vrhu bosanskih Srba doprinose Pandurevićevom ubrzanom napredovanju u VRS ali se on ipak opredeljuje za studije u Školi nacionalne odbrane Beogradu i, nakon toga, karijeru u Vojsci Jugoslavije (VJ). Vest da je optužen ga je u decembru 2001. godine zatekla na položaju načelnika "Centra za vojno strategijske studije i istraživanje", a saopštio mu je lično šef tužilačkog tima na ovom suđenju Piter Mekloski/Peter McCloskey.

Dva meseca pre toga, u oktobru 2001. godine, Pandurević se na nagovor generala Živanovića, bivšeg komandanta Drinskog korpusa, sastao sa istražiteljkom tužilaštva Ajlin Gilis/Eileen Gilleec, iz tima koji je istraživao zločine nad Srbima u području Srebrenice. U kafani "Peti puk" su desetak sati, uz hranu i piće, razgovarali o stradanjima Srba u Podrinju, zatim o tome šta se u julu 1995. dogodilo u Srebrenici, kao i o Pandurevićevim primedbama na izveštaj vojnog analitičara tužilaštva Ričarda Batlera/Richard Butler. Razgovor je prevodila "prevodilica Vesna" iz Beograda, koja po Pandureviću nije najbolje vladala "vojnom terminologijom", a istražiteljka Gilis je povremeno nešto beležila u svoju svesku.

Po povratku u Hag istražiteljka je na osnovu tih beleški podnela izveštaj timu koji se bavi zločinima u Srebrenici. Pandurevićev branilac je danas sa neskrivenim zadovoljstvom citirao delove tog izveštaja, pitajući optuženog da li je moguće da je on tako nešto izjavio.

Najčešće se radilo o očiglednim i totalnim besmislicama koje je Pandurević pripisao greškama u prevođenju i "nerazumevanju i nezainteresovanosti" istražiteljke.

U decembru 2001. godine, tužilac Mekloski mu je u telefonskom razgovoru saopštio da je "u nevolji", odnosno da je optužen. Pandurevićevo svedočenje nastavlja se sutra.

Dijeljenje sadržaja