Propuštanje kolone civila i vojnika 28. divizije armije BiH, koja se nakon pada Srebrenice probijala ka Tuzli, tužilaštvo smatra potezom koji je iznuđen potrebom da se spreči pad Zvornika. Vinko Pandurević međutim, tvrdi da se propuštajući kolonu "opredelio za rešenje koje će poštedeti mnoge živote"


"Ovo je najcitiraniji izveštaj koji sam ikada napisao", rekao je Vinko Pandurević u nastavku svedočenja u svoju odbranu povodom Vanrednog borbenog izveštaja koji je 15. jula 1995. godine uputio komandi Drinskog korpusa VRS.

General Krstić, komandant Drinskog korpusa je 15. jula 1995. naredio Pandureviću da se sa položaja oko Žepe, vrati u Zvornik i "zaustavi, blokira i uništi kolonu 28. divizije Armije BiH", koja se nakon pada Srebrenice probijala prema Tuzli i "spreči njeno spajanje sa snagama Drugog korpusa Armije BiH".

Na osnovu stanja koje je zatekao u brigadi Pandurević je istog dana komandi Drinskog korpusa uputio vanredni borbeni izveštaj u kojem navodi da je izložen žestokim napadima Drugog korpusa armije BiH, a da "dodatni teret predstavlja veliki broj zarobljenika raspoređenih po školama u zoni odgovornosti brigade". U tom trenutku, u školama na širem području Zvornika, bilo je nekoliko hiljada zarobljenika koje su čuvali pripadnici Zvorničke brigade.

Pandurević danas tvrdi da je tim izveštajem hteo da pruži "pravu i jasnu sliku" o stanju u zoni odgovornosti Zvorničke brigade i problemima s kojima je suočen ali i da zapreti da će, ukoliko izostane podrška iz korpusa, muslimansku kolonu propustiti preko teritorije brigade. Pandurević je 16. jula zaista propustio deo kolone opredelivši se, tvrdi danas, za rešenje koje će "poštedeti mnoge živote". "Upotrebu sile i oružja smatrao sam krajnjom nuždom u izvršavanju zadataka", kaže optuženi.

Propuštanje kolone muslimanskih civila i vojnika tužilac smatra "iznuđenim potezom", kako bi se otklonio rizik od pada Zvornika, budući da je deo Pandurevićevih snaga umesto na odbrani položaja bio angažovan na "zbrinjavanju" zarobljenika.

Pandurević danas tvrdi da je za zarobljenike prvi put saznao 15. jula, kada se vratio u brigadu i da su mu tada pomenute samo škole u Petkovcu i Pilici. Uvrstio je to u izveštaj kako bi izazvao "reakciju komande Drinskog korpusa" ali nikakvog odgovora nije bilo. Smatra da "položajima Zvorničke brigade u tom trenutku više nije pretila nikakva opasnost od 28. divizije" jer se jedan deo brigade uspešno nosio sa snagama Drugog korpusa armije BiH dok je drugi držao kolonu u blokadi.

Problem za Zvorničku brigadu predstavljao je i nedostatak snaga za "asanaciju terena" što, prema Pandureviću, "nije podrazumevalo", zatočavanje, pogubljivanje i pokopavanje zarobljenika, kako tvrdi tužilaštvo, već standardne vojne aktivnosti na "pronalaženju i zbrinjavanju ranjenih i poginulih, pregled bojišta i uklanjanje svega što bi predstavljalo opasnost po stanovništvo".

Vinko Pandurević nastavlja svedočenje sutra.

Dijeljenje sadržaja