U nastavku svedočenja u svoju odbranu na suđenju oficirima vojske i policije bosanskih Srba optuženim za zločine u Srebrenici i Žepi, bivši komandant Zvorničke brigade tvrdio da je njegov borbeni izveštaj od 18. jula 1995. "jedini trag u nekom od zvaničnih dokumenata gde se, istina na eufemistički način, pominje ono što se događalo u smislu pogubljenja ratnih zarobljenika"


U vanrednom borbenom izveštaju upućenom komandi Drinskog korpusa 18. jula 1995. godine komandant Zvorničke brigade Vinko Pandurević, pored ostalog, navodi da je opština Zvornik u poslednjih desetak dana "zatrpana srebreničkim Turcima". Njemu je, kako je napisano, "neshvatljivo da je neko doveo 3.000 vojno sposobnih Turaka i rasporedio ih u škole na teritoriji opštine", i to u situaciji kada se u šumama oko grada nalazi 7.000 pripadnika 28. Divizije Armije BiH koji su se povlačili iz Srebrenice, tako da postoji realna opasnost okupacije Zvornika.

Taj izveštaj – rekao je Pandurević sedmog dana svedočenja u svoju odbranu - je "jedini trag u nekom od zvaničnih dokumenata gde se, istina na eufemistički način, pominje ono što se događalo u smislu pogubljenja ratnih zarobljenika". Želeo je da to ostane zabeleženo, kaže danas Pandurević.

Na pitanje branioca kakva su – u trenutku dok je diktirao izveštaj - bila njegova saznanja o pogubljenjima ratnih zarobljenika, Pandurević je naveo šta mu je tada bilo poznato.

Znao je, kaže, da su zarobljenici dopremljeni na područje Zvornika po naređenju komandanta Glavnog štaba (Ratka Mladića) i bili su, faktički, "zarobljenici Glavnog štaba". Dopremljeni su u konvojima koje su organizovali vojni organi bezbednosti a organizatori su "raspolagali autoritetom generala Mladića". Zarobljenici su smešteni u civilne objekte koji nisu bili u nadležnosti Zvorničke brigade, uz informacije da će nakon što se izvrši "trijaža" biti razmenjeni. Streljanja su, po Pandureviću, "počela iznenadno".

Pandurević tvrdi da nije imao informacije da je Zvornička brigada dobila bilo kakvo naređenje Drinskog korpusa u vezi sa streljanjima, niti je raspolagao podatkom da je bilo ko iz njegove brigade učestvovao u streljanjima, osim što je načelnik štaba Dragan Obrenović dao 5-6 vojnih policajaca bezbednjaku Dragi Nikoliću da pomognu u "trijaži". U streljanjima su, prema njegovom saznanjima, učestvovali pripadnici X diverzantskog odreda, pojedinci iz Bratunca i još neke njemu nepoznate osobe. Znao je, takođe, da su na zahtev vojnih organa bezbednosti mašine Zvorničke brigade i javnih preduzeća korišćene za ukapanje streljanih.

Pandurević smatra da je njegov izveštaj od 18. jula bio "dovoljno eksplicitan" da bi general Radislav Krstić, komandant Drinskog korpusa, "znao na šta se odnosi" njegov protest zbog "3.000 vojno sposobnih Turaka raspoređenih u školama" na teritoriji zvorničke opštine, a Krstićeva je dužnost bila da o tome obavesti nadležno tužilaštvo i sud. Pandurević je, istina, mogao da angažuje vojne organe bezbednosti da to istraže ali je, kako je danas rekao, smatrao da bi bilo iluzorno da oficiru bezbednosti Zvorničke brigade naređuje da istražuje zločine u kojima su učestvovali organi bezbednosti viših komandi: Drinskog korpusa i Glavnog štaba.

Svedočenje Vinka Pandurevića biće nastavljeno sutra.

Dijeljenje sadržaja