Svedočeći u svoju odbranu na suđenju "Srebreničkoj sedmorki" oficira vojske i policije bosanskih Srba, bivši komandant Zvorničke brigade Vinko Pandurević tvrdi da mu je komandant Drinskog korpusa general Krstić rekao da zna šta je bilo sa ratnim zarobljenicima iz Srebrenice... ali da to "ne treba da bude njegova briga"


Izveštaji u kojima je komandi Drinskog korpusa izrazio svoje nezadovoljstvo zbog dovođenja "3.000 vojno sposobnih Turaka" i njihovog "raspoređivanja u škole" su, smatrao je Vinko Pandurević u julu 1995. godine, "najviše što je u tom trenutku mogao da uradi". Znao je da su ti zarobljenici pogubljeni i da je to učinjeno u organizaciji organa vojne bezbednosti koji su delovali sa "autoritetom generala Mladića", ali je smatrao da je svoju dužnost obavio time što je obavestio nadređenu komandu. Odluku o tome "da li će uraditi još nešto" je odložio do razgovora sa generalom Radislavom Krstićem, komandantom Drinskog korpusa.

Danas, osmog dana svedočenja u svoju odbranu, Pandurević je opisao svoj susret sa generalom Krstićem 27. jula 1995. godine, na isturenom komandnom mestu iznad Žepe. Pošto ga je podsetio na svoje izveštaje o ratnim zarobljenicima i pitao ga ima li "konkretna saznanja" o tome šta se desilo, Krstić mu je, tvrdi Pandurević, rekao:

"Moj Vinko, znam. Desilo se ono što nije smelo da se desi. Znam ko je uključen i ko je to radio. Ali, to ne treba da bude tvoja briga. Ja ću se pozabaviti tim problemom."

Pošto mu je nadređeni rekao da to "nije njegova briga", Pandurević se nije više bavio sudbinom hiljada zarobljenika koji su, nakon pada Srebrenice, privremeno zatočeni u školama i zatim pogubljeni na stratištima u zoni odgovornosti Zvorničke brigade.

Pandurević je potvrdio autentičnog izveštaja u kojima se navodi broj neprijateljskih vojnika koje su nakon 20. jula u akcijama čišćenja terena zarobili pripadnici njegove brigade. Ti zarobljenici su privremeno smešteni u kasarnu u Zvorniku a zatim prebacivani u zatvor u Batkoviću, o čemu je vođena uredna evidencija. Odbrana je predočila dokument iz kojeg sledi da je od 23. do 27. jula iz Zvornika u Batković prebačeno između 140 i 150 ratnih zarobljenika.

Na tom spisku, međutim, nema 11 ranjenih boraca Armije BiH koji su iz Srebrenice prebačeni najpre u bolnicu u Miliće, a zatim u stacionar Zvorničke brigade, gde su prema optužnici pogubljeni "sa znanjem i ovlašćenjem Vinka Pandurevića". Optuženi, međutim, to negira i tvrdi da ga je 24. jula ujutro dežurni oficir obavestio da je "izvršen transport ranjenika u Batković".

Vinko Pandurević je 3. avgusta 1995. postavljen za komandanta II Drinske brigade koja je upućena u zonu II Krajiškog korpusa, u zapadnoj BiH, a na čelu Zvorničke brigade ga je "zastupao" dotadašnji načelnik štaba, Dragan Obrenović. Na zapadnom frontu je ostao do 16. septembra, a po povratku je otišao na odmor u Budvu. Međutim, na poziv Krstića, vratio se u Zvornik već 25. septembra, da bi ponovo preuzeo komandu nad brigadom pošto je Dragan Obrenović na čelu novoformirane brigade Drinskog korpusa upućen na zapadni front, ovog puta u zonu I Krajiškog korpusa.

Dokazivanjem da od početka avgusta do kraja septembra nije bio u Zvorniku i nije komandovao brigadom, Pandurević osporava optužbu da je bio uključen u tajnu operaciju prekopavanja srebreničkih masovnih grobnica, u kojoj su bili angažovani mehanizacija i ljudstvo Zvorničke brigade.

Svedočenje Vinka Pandurevića se nastavlja sutra.

Dijeljenje sadržaja