Žalbeno veće Tribunala o zahtevu novih branilaca Duška Tadića

Žalbeno veće haškog Tribunala odobrilo je danas novim braniocima Duška Tadića da dopune žalbu koju je već podneo njegov prethodni branilac. Dopuna žalbe je odobrena po dva osnova: zbog činjenice da su, dok je trajalo suđenje Tadiću, tadašnje vlasti u Prijedoru i Republici Srpskoj odbijale saradnju sa njegovom odbranom; kao i zbog dovođenja u pitanje kredibilnosti jednog od ključnih svedoka, za kojeg odbrana navodi da je mogao da bude pod uticajem tadašnjih vlasti BiH. Žalbeno veće nije, međutim, prihvatilo zahtev da se žalba dopuni po još jednom osnovu, na koji ćemo se vratiti malo kasnije. Glavna rasprava o Tadićevoj žalbi zakazana je za 19. april 1999. i trajaće pet dana.

Duško Tadić je, podsetimo, osuđen na 20 godina zatvora zbog ratnih zločina koje je 1992. izvršio u regionu Prijedora i tamošnjim logorima Omarska i Keraterm. Na tu presudu žalbu je uložio beogradski advokat Milan Vujin, kojem je Tadić prošle jeseni otkazao punomoćje i za nove branioce postavio britanske advokate Vilijama Klega (William Clegg) i Džona (John) Livingstona. Oni su 8. januara 1999. podneli zahtev za dopunu žalbe, koji je danas usvojen, ali delimično. Odbijen je, naime, treći, i najzanimljiviji, osnov na kojem se zasnivao zahtev Klega i Livingstona: da je Tadićevo "pravo na pošteno suđenje... teško narušeno ponašanjem njegovog bivšeg branioca Milana Vujina."

Bivši branilac je, tvrde Kleg i Livingston u podnesku od 8. januara, nagovarao svedoke da uskrate "izvesne dokaze koji bi identifikovali osobu koja je izvršila zločine za koje je Tadić optužen"; upućivao je svedoke da daju lažne iskaze i prikrivao je dokaze od drugih branilaca i samog Tadića. Pored toga, tvrde Kleg i Livingston, Vujin je listu svedoka odbrane dao zloglasnom šefu policije u Prijedoru, Simi Drljači (ubijenom jula 1997. pri pokusaju hapšenja od strane SFOR), mada je "bio svestan da će to naneti štetu nastojanjima odbrane da dođe do dokaza koji bi podržali Tadićev slučaj." Simo Drljača je, inače, odbijao svaku saradnju sa prvim Tadićevim braniocem, holandskim advokatom Mihailom Vladimirovim (Michail Wladimiroff). Sve u svemu, zaključuju britanski advokati, "Vujin se više brinuo kako da zaštiti identitet drugih Srba"... nego da odbrani svog klijenta, čije je Tadiću uskratio pravo na pošteno suđenje.

Rasprava o optužbama britanskog tandema Kleg-Livingston na račun poznatog beogradskog advokata je danas vođena iza zatvorenih vrata, tako da nije poznato kako je Žalbeno veće obrazložilo svoju odluku da prigovor na ponašanje bivšeg branioca ne može da bude osnov za dopunu žalbe. Ostaje, zato, da se sačeka pismena odluka Žalbenog veća , koja bi trebalo da bude objavljena u narednih nekoliko dana.

Dijeljenje sadržaja