Optužnica u slučaju "Milošević i ostali"

Glavni tužilac Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, Luiz Arbur (Louise Arbour), optužila je jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića i četvoricu njegovih bliskih saradnika da su "planirali, podstakli i naredili... kampanju terora i nasilja protiv civilnog albanskog stanovništva Kosova." Za to su, pored Slobodana Miloševića, optuženi još i predsednik Srbije Milan Milutinović, potpredsednik vlade SRJ Nikola Šainović, načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije Dragoljub Ojdanić i ministar unutrašnjih poslova Srbije, Vlajko Stojiljković. Njihova odgovornost za kosovsku "kampanju terora" pravno se, u tri tačke optužnice, kvalifikuje kao zločin protiv čovečnosti, a u jednoj kao kršenje ratnih zakona i običaja.

Na dosad najposećenijoj konferenciji za novinare od nastanka Haškog tribunala, tužilac Arbur je naglasila da se ova optužnica odnosi samo na zločine koji su na Kosovu počinjeni od početka ove godine, a da se nastavlja istraga o ulozi optuženih u prethodnim događajima na Kosovu, kao i onima u Bosni i Hrvatskoj, što bi moglo dovesti i do novih optužbi protiv nekih od petorice lidera.

Cilj kampanje terora i nasilja, navodi se u optužnici, bio je da se sa Kosova prinudno protera veći deo albanskog stanovništva, kako bi se osigurala produžena srpska kontrola nad pokrajinom. Da bi postigle taj cilj, vojne i policijske snage Srbije i SRJ - pod komandom i kontrolom petorice optuženih - zajednički su se angažovale u dobro planiranim i koordiniranim operacijama sistematske i prinudne deportacije kosovskih Albanaca. Da bi olakšale proterivanja i deportacije, jugoslovenske i srpske snage svesno su - pretnjom ili primenom sile i aktima nasilja - stvarale atmosferu straha i opresije. Sistematski je, navodi se dalje u optužnici, pljačkana i uništavana imovina kosovskih Albanaca koji su bili prisiljeni da napuste svoje domove, a zvanična lica na graničnim prelazima oduzimala su vozila i drugu svojinu deportovanim civilima. Sve to je, navodi se dalje, bilo praćeno rasprostranjenim granatiranjem gradova i sela, spaljivanjem kuća, poljoprivrednih i drugih poslovnih objekata , što je dovelo do toga da su mnogi gradovi, naselja i sela ispražnjeni od albanskih stanovnika.

U tački 1. Milošević i ostali se terete da su prinudnom deportacijom više od 740.000 civila izvršili zločin protiv čovečnosti. Na nekoliko stranica optužnice detaljno se opisuje kada je, i kako, izvedena deportacija Albanaca iz Đakovice, Gnjilana, Kosovske Mitrovice, Orahovca, Peći, Prištine, Prizrena, Uroševca i drugih kosovskih gradova. Tačke 2. i 3. terete optužene za rasprostranjena i sistematska ubistva, koja su izvršile snage pod njihovom kontrolom i komandom. Na 13 stranica optužnice navode se imena više od 340 identifikovanih žrtava masakra u Račku, Beloj Crkvi, Velikoj Kruši, Đakovici, Crkoležu i Izbici. Konačno, optuženim liderima se pripisuje i odgovornost za progon albanskog stanovništva Kosova na političkim, rasnim ili verskim osnovama.

Optužnicu protiv Miloševića i ostale četvorice lidera je, na osnovu dokaza koje je podneo tužilac, 24. maja potvrdio sudija Dejvid Hant (David Hunt). On je, takođe, potpisao međunarodne naloge za hapšenje optuženih koji su upućeni svim državama-članicama UN, Švajcarskoj, Interpolu i jugoslovenskom ministru pravde. Od njega, kako je danas naglasila, Arbur očekuje da se "stavi na stranu zakona" i zatraži od optuženih da se dobrovoljno predaju Tribunalu, a ako oni to odbiju - da osigura njihovo hapšenje i transfer u Hag. Sudija Hant je, takođe, izdao nalog svim članicama UN da blokiraju sve račune koje bi optuženi mogli da imaju u njihovim bankama, kako se ta sredstva ne bi koristila za izbegavanje pravde.

Na ovako brzo podizanje i objavljivanje optužnice Arbur se, kako je danas istakla, odlučila pored ostalog i zato što je "bilo ozbiljnih razloga za zabrinutost da bi se optuženi mogli faktički staviti izvan domašaja Tribunala, to jest nekud otići i nestati." Od danas, primetila je Arbur, "svet je za njih mnogo manji".

Mirko Klarin

Dijeljenje sadržaja