Svedočenje Stjepana Mesića, aktuelnog predsednika Hrvatske, na suđenju bivšem predsedniku Srbije i SR Jugoslavije Slobodanu Miloševiću. Sutra unakrsno ispitivanje svedoka od strane optuženog


"On je sve podredio svojim ratnim ciljevima, a svoje je saradnike koristio jednokratno. Kada bi izvršili zadatak on bi ih uklanjao i išao je dalje u ratnu opciju. Ne, nisam nikada kod njega video nikakva osećanja zbog ljudskih stradanja. On je imao samo ciljeve koje je ostvarivao."

Tako je Stjepan Mesić, aktuelni predsednik Hrvatske, opisao sudijama Haškog tribunala Slobodana Miloševića. U prvom delu svedočenja, koje će se nastaviti sutra unakrsnim ispitivanjem od strane optuženog, Mesić je u odgovorima na pitanja tužioca Džefrija Najsa/Geoffrey Nice izložio svoju, uglavnom već poznatu, verziju događaja koji su prethodili raspadu Jugoslavije i ratovima u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.

Mesić je Miloševića, kako je rekao, pratio od dolaska na vlast u Srbiji 1987. godine, kada je pokrenuo proces koji je preko "antibirokratske", "jogurt" i "balvan revolucije" doveo do rata i raspada zemlje. Mada je tvrdio da se bori za "očuvanje Jugoslavije" Miloševićev cilj, po Mesiću, nije bila "nikakva Jugoslavija, ni federalna ni konfederalna, već samo Velika Srbija koja bi bila stvorena na ruševinama Jugoslavije."

Za ostvarenje tog cilja Milošević je, tvrdi Mesić, iskoristio Jugoslovensku narodnu armiju (JNA) i Predsedništvo SFRJ, koje je najpre blokirao uz pomoć "srpskog bloka", a zatim ga pretvorio u "krnje predsedništvo" u kojem su sedeli samo njegovi najposlušniji saradnici. Milošević je, nastavio je Mesić, iskoristio i Srbe van Srbije, a posebno one u Hrvatskoj. Tadašnji Miloševićev najbliži saradnik Borisav Jović je Mesiću, kako tvrdi, početkom 1991. otvoreno rekao da njih "uopšte ne interesuju Hrvatska i Srbi iz Hrvatske, već 66 odsto teritorije Bosne i Hercegovine, koja je bila i ostaće srpska."

Ta Jovićeva izjava je Mesića, kako je danas svedočio, navela da predloži da njih dvojica, i njihovi šefovi Franjo Tuđman i Slobodan Milošević, sednu za pregovarački sto i pokušaju da mirnim putem postignu rešenje. Šefovi su prihvatili inicijativu, ali su se 25. marta 1991. u Karađorđevu ipak sastali nasamo, bez svedoka. Pre tog sastanka Tuđman je, tvrdi Mesić, bio za to da BiH ostane celovita, ali je posle sastanka "sasvim promenio mišljenje". Po povratku u Zagreb Tuđman se najužem krugu svojih saradnika, među kojima je bio i Mesić, pohvalio da se u Karađorđevu dogovorio da Hrvatskoj pripadnu granice ne samo Banovine iz 1938. već i Cazin, Kladuša i Bihać, pošto mu je Milošević navodno rekao da ti krajevi pripadaju "turskoj Hrvatskoj" i da to "Srbiji ne treba."

Potonji događaji u BiH su se razvijali "upravo u tom pravcu", rekao je Mesić i dodao kako su eksperti iz Beograda i Zagreba narednih godina tajno radili na "novim kartama", odnosno "novoj arhitekturi prostora bivše Jugoslavije."

Tokom Mesićevog svedočenja tužilac je u dokazne predmete uveo masu dokumenata: više desetina zapisnika sa sastanaka najpre celovitog a potom "krnjeg" Predsedništva SFRJ; naredbi i saopštenja tadašnjeg Saveznog sekretara za narodnu odbranu generala Veljka Kadijevića; kao i izveštaja i naredbi Štaba vrhovne komande koji je, po Mesiću, bilo "nezakonito, neustavno telo." Među njima je i jedno "upozorenje" Štaba vrhovne komande, upućeno početkom oktobra 1991. hrvatskom predsedniku Tuđmanu. U njemu stoji:

"Za svaki napadnuti i osvojeni objekat JNA biće odmah uništen po jedan objekat od vitalnog značaja za Republiku Hrvatsku. Za svaki napadnuti i zauzeti garnizon biće uništeni vitalni objekti grada u kojem se garnizon nalazi..."

Prema Mesiću, radilo se o ultimatumu i najavi odmazde nad hrvatskim gradovima, kao i o "vojnom puču" koji je izveo Štab vrhovne komande - "ilegalna institucija u službi Slobodana Miloševića."

Pre jutrošnjeg ulaska Stjepana Mesića u hašku sudnicu, Milošević ga je opisao kao "problematičnog svedoka, s obzirom na njegovu ličnu zločinačku ulogu u razbijanju Jugoslavije." Svi su izgledi da će, tokom sutrašnjeg unakrsnog ispitivanja, doći do dramatične konfrontacije optuženog sa "problematičnim svedokom" optužbe.

Mirko Klarin

Dijeljenje sadržaja