Rasprava o prigovoru optuženog na prihvatljivost takve vrste dokaza vodiće se krajem oktobra, kada tužilaštvo planira da uvede seriju snimaka presretnutih telefonskih razgovora. Zaštićeni svedok C-037 govorio o finansijskoj, personalnoj, logističkoj i drugoj podršci Beograda Kninu. U utorak svedoči Stipe Mesić


U hrvatsko-bosanskom delu dokaznog postupka protiv Slobodana Miloševića, tužilaštvo namerava da u dokazni materijal uvrsti nekoliko desetina snimaka presretnutih telefonskih razgovora, vođenih 1991. i 1992. između optuženog i srpskih vojnih i političkih lidera u Hrvatskoj i Bosni, ili između drugih aktera događaja opisanih u optužnicama.

Milošević je danas, međutim, prigovorio na korišćenje takvih dokaza, tvrdeći da su telefonski razgovori snimljeni "protivzakonito, bez naloga nadležnog državnog organa" te da se, zato, ne mogu koristiti pred sudom. Optuženi je taj prigovor stavio povodom prvog snimka koji je danas ponudilo tužilaštvo, a na kojem je registrovan telefonski razgovor zaštićenog svedoka C-037 sa Radovanom Karadžićem.

Tužilac Džefri Najs/Geoffrey Nice je odgovorio da, barem u ovom slučaju, "nema ni govora o nezakonitosti", budući da je Ministarstvo unutrašnjih poslova BiH u avgustu 1991. odobrilo Službi državne bezbednosti da prisluškuje Radovana Karadžića. Dodao je kako se ne može dovoditi u pitanje ni verodostojnost tog snimka, budući da je svedok tu da potvrdi da je to njegov glas, kao i da je taj razgovor vodio sa Radovanom Karadžićem.

Sudije su odobrile emitovanje snimka na sednici zatvorenoj za javnost, kako se ne bi otkrio identitet zaštićenog svedoka - najavljujući da će širu raspravu o prihvatljivosti takvih dokaza voditi krajem oktobra, uoči nastupa jednog drugog svedoka koji treba da potvrdi autentičnost više presretnutih telefonskih razgovora.

Svedok C-037 je, kao što smo javili na početku njegovog svedočenja, bio jedan od osnivača Srpske demokratske stranke (SDS) u Hrvatskoj i član njenog glavnog odbora. Pored snimka presretnutog razgovora, tužilaštvo je posredstvom ovog svedoka uvelo veliki broj dokumenata o organizaciji vlasti i strukturi policije, teritorijalne odbrane i vojske u tadašnjoj Republici Srpska Krajina i SAO Zapadna Slavonija. Iz nekih od tih dokumenata se, recimo, vidi da je u Zapadnoj Slavoniji bio angažovan Banjalučki korpus VRS, kao i da je njena Teritorijalna odbrana obuhvatala veliki broj "dobrovoljaca" iz Bosne.

U dokaze je, takođe, uvedeno i više pisama koje su Milan Babić, Goran Hadžić, Milan Martić i drugi kninski zvaničnici uputili na adresu optuženog, tada predsednika Srbije, ili republičkim i saveznim organima u Beogradu. U jednom od tih pisama se navodi da se predsednik Milošević saglasio sa "konceptom odbrane RSK koji će se zasnivati na policijskim snagama od 23.000 ljudi", od kojih će 5.000 biti u redovnom a 18.000 u rezervnom sastavu. Navodi se, takođe, da je predsednik (Milošević) naložio da se to obavi "kroz Vojsku Jugoslavije" i da će oficiri koji ostanu u Srpskoj Vojsci Krajine biti plaćeni iz Beograda.

U više priloženih pisama lideri iz Knina traže finansijsku i drugu pomoć Beograda. Tako je, recimo, Milan Martić u aprilu 1993. pisao na čak tri beogradske adrese: Miloševiću, Šainoviću i Sokoloviću, tražeći pare za povećanje plata krajinskim policajcima. Svedok, koji je jedno vreme bio i u vladi RSK, je potvrdio da su pare stizale iz Srbije i da je "Knin imao najjaču podršku Beograda", veću nego što su dobijali Zapadna i Istočna Slavonija.

Na kraju današnjeg svedočenja C-037 je rekao da se "za srpsku stvar borio miroljubivim putem i nije odustao od toga", tako da i danas radi "na normalizaciji odnosa Srba i Hrvata u Zapadnoj Slavoniji." Požalio se da "nikada u tome nije dobio podršku iz Beograda, osim u poslednje dve godine", nakon pada Miloševićevog režima.

Ovaj svedok će se vratiti u sudnicu u četvrtak, kako bi odgovarao na pitanja optuženog Miloševića. U međuvremenu, u naredna dva dana, na klupi za svedoke će biti hrvatski predsednik Stipe Mesić.

Dijeljenje sadržaja