Redovno informisanje Saveta bezbednosti o radu Haškog tribunala

Holbruk demantovao angažovanje SAD u traženju " egzil rešenja " za Miloševića- Rusija i Kina protestovali u Savetu bezbednosti zbog "tajnih optužnica" i "anti-srpske orijentacije" Međunarodnog tribunala za ratne zločine


U sinoćnjem redovnom informisanju Saveta bezbednosti UN o aktivnostima Međunarodnog tribunala za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji predsednik Tribunala Klod Žorda/Claude Jorda osvrnuo se i tekuće medijske spekulacije o oslobađanju predsednika Miloševića odgovornosti za ratne zločine pod uslovom da napusti vlast i ode u emigraciju . "Eventualni pokušaj da se obezbedi imunitet za Miloševića predstavljao bi ozbiljan udarac ne samo instituciji Međunarodnog tribunala, već i samom Savetu bezbednosti. Tako nešto je, praktično, neizvodljivo. On će, kad-tad, morati da odgovara u Hagu, na osnovu optužnice za ratne zločine koja ne zastareva. Ako g. Milošević napusti teritoriju Jugoslavije, ja, kao sudija i predsednik Tribunala ovde vam kažem da Savet bezbednosti mora to da osudi i preduzme mere protiv države koja je doprinela njegovom bekstvu", rekao je tim povodom Klod Žorda .

Sa svoje strane, američki predstavnik u UN Ričard Holbruk/Richard Holbrooke energično je demantovao angažovanje SAD u traženju "egzil-rešenja" za Miloševića. "Očekujemo dan kad će Milošević i njegovi saradnici - isto kao i Karadžić, Mladić i svi ostali - biti izručeni Tribunalu u Hagu. SAD ostaju čvrsto opredeljene da tome daju svoj pun udeo", rekao je Holbruk tim povodom na zasedanju u Njujorku/New York, posebno prenoseći, kako je naglasio, "stav administracije da su dugoročni mir i stabilnost Balkana nemogući dok je sadašnje rukovodstvo na vlasti u Beogradu.

Ovo redovno informisanje Saveta bezbednosti o radu Haškog tribunala pretvorilo se, inače , u dugotrajnu političku raspravu. Istupanje glavnog haškog sudije Kloda Žorde/Claude Jorda predstavljalo je povod za predstavnike Rusije i Kine da iznesu ozbiljne - i, dosad, uglavnom poznate - prigovore na rad Tribunala - samo ovog puta u mnogo oštrijoj formi nego što je to ranije bivao slučaj.

Ne osporavajući samu hašku instituciju - ali zahtevajući da Savet bezbednosti, kao osnivač, ima "pun i stalni uvid" u njen rad - ruski predstavnik u UN Sergej Lavrov posebno je bio kritičan prema tzv. tajnim optužnicama, koje su odvele u istražni zatvor već nekolicinu optuženih za ratne zločine u Bosni i Hercegovini. Lavrov i, kasnije, kineski predstavnik Šen Guofang/Shen Guofang proglasili su te optužnice "svojevrsnim političkim oružjem" koje ilustruje "sve manje prikrivenu anti-srpsku orijentaciju" Haškog tribunala. Predstavnici SAD, Kanade i još nekoliko zemalja, međutim, odbacili su tu tezu, u debati u kojoj su Rusija i Kina ostale usamljene u svom viđenju suda za ratne zločine počinjene na tlu nekadašnje SFR Jugoslavije.

Inače, prilikom sazivanja sinoćnje sednica Saveta bezbednosti – sa predsednikom suda Žordom kao glavnim izvestiocem - predviđeno je bilo je da ona prevashodno bude posvećena mandatu Tribunala i tekućim, ključnim organizacionim i operativnim pitanjima. Klod Žorda je, što se toga tiče, zatražio određene proceduralne reforme (u okviru istražnog postupka) i izneo procenu da bi, u tom slučaju – uprkos dosadašnjoj sporosti - inicijalna suđenja u Hagu mogla da budu završena do kraja 2007. godine. Predsedavajući Međunarodnog tribunala za ratne zločine u bivšoj Jugoslavije, inače, kategorički je odbacio sve optužbe o pristrasnosti svog suda, ukazujući posebno na onemogućavanje tužilaštva da - zbog blokade Beograda – pokrene planiranu istragu o zločinima protiv srpskog stanovništva na Kosovu

Slobodan Pavlović

Dijeljenje sadržaja