Advokati dobijaju mesečne honorare od između 15 i 19 hiljada dolara za šta se iz kase Tribunala godišnje izdvaja 15 miliona dolara - Protest protiv "samozvanih branilaca svih Srba sveta" - Džim Lendejl: Glasine da deo novca koji primaju branioci ide u džepove optuženih "nisu nikakva novost"

Da li deo impozantne sume od oko 15 miliona dolara, koliko Tribunal godišnje plaća braniocima optuženih za ratne zločine, završava u džepovima samih optuženih ili njihovih porodica? Takvu tvrdnju je, prošlog vikenda, izneo holandski list NRC Handelsblad, a preneli su je mediji u bivšoj Jugoslaviji.

Spekulacije o tome stare su najmanje tri ili četiri godine, kada se proneo glas da beogradski advokat Milan Vujin 10 odsto svog honorara daje svom branjeniku, optuženom Dušku Tadiću. To je, prema tim spekulacijama, bio glavni razlog zbog kojeg je Tadić otkazao svom prvom braniocu, holandskom advokatu Mihailu Vladimirovu/Michail Wladimiroff. U međuvremenu, Tadić se razišao i sa Vujinom: najpre mu otkazao punomoćje za odbranu, a potom ga tužio sudu da je radio protiv njegovih interesa, štiteći stvarne krivce zločina za koje je on osuđen na 20 godina zatvora. Žalbeno veće je ispitalo Tadićeve optužbe i presudilo da je beogradski advokat kriv za nepoštovanje suda. Milan Vujin je osuđen na novčanu kaznu od 15.000 holandskih guldena (oko 13.500 DM), ali ni on ni Tadić nisu - u raspravi pred Žalbenim većem - pominjali tih 10 odsto honorara koje je branilac, navodno, isplaćivao branjeniku.

O tome se, istina, ponešto čulo na suđenju četvorici optuženih za zločine u logoru Čelebići. Nakon što je između odbrana Hazima Delića i Esada Landža došlo do "sukoba interesa", branioci prvog su u jednom trenutku ustvrdili kako je drugi, tj. Esad Landžo, otkazao svom prvom braniocu, sarajevskom advokatu Mustafi Bračkoviću, zato što je ovaj odbio da mu plaća "porez" od 10 odsto branilačkog honorara. A na to je Landža i druge optužene, navodno, "podučio" Duško Tadić, prenoseći im svoja iskustva sa "oporezivanjem" Milana Vujina. Sve je, međutim, ostalo na pričama, tj. spekulacijama: sud se nije upuštao u utvrđivanje imali u tome istine.

Iste spekulacije su se obnovile i nakon što je grupa pritvorenih bosanskih Srba u maju 1998. uputila iz Haga pismo vlastima Republike Srpske, u kojem protestvuje protiv "samozvanih branilaca svih Srba u svetu" na čelu sa, kako su naveli, Igorom Pantelićem iz Beograda i Borislavom Pisarevićem iz Novog Sada. Za njih se tvrdi da su se nametnuli za branioce zbog "materijalnog interesa, pohlepe i monopola na zaradu", te da su "nesposobni i korumpirani." Prozvani advokati su, međutim, na to uzvratili optužbama da je sve to "zakuvao" Duško Tadić, koji je ostale pritvorene nagovarao da "oporezuju" svoje branjenike.

Od više od 40 pritvorenih, samo četvorica: Tihomir Blaškić, Dario Kordić, Anto Furundžija i general Momir Talić plaćaju svoju odbranu. Još nije definitivno utvrđeno ko će plaćati odbranu Mladena Naletelića "Tute" i Momčila Krajišnika, dok su branioci svih ostalih na platnom spisku Tribunala. Njihovi mesečni honorari kreću se između 15 i 19 hiljada dolara, za šta se iz budžeta Tribunala godišnje izdvaja 15 miliona dolara.

Glasine da deo tih para završava u džepovima optuženih "nisu nikakva novost" - kaže predstavnik za štampu Tribunala, Džim Lendejl/Jim Landale. Sekretar suda Dorote de Sampajo/Dorothee de Sampayo je, kaže Lendejl, "svesna tih glasina i njeno osoblje ispituje sve raspoložive informacije." No, da bi bilo šta preuzela, ona najpre mora da izvan svake razumne sumnje dokaže da se između optuženih i njihovih branilaca odvijaju takve finansijske transakcije. Da za sekretara važi isti standard dokazivanja kao i za tužioca, potvrdilo se prošle godine u slučaju "Kupreškić i ostali." De Sampajo je, tada, sa platnog spiska Tribunala skinula branioce sedmorice optuženih, pozivajući se na medijske izveštaje da je udruženje "Hrvatski uznik u Haagu" prikupilo više od 4 miliona DM za njihovu odbranu. Sudije su, međutim, zaključili da medijski izveštaji nisu "dokaz izvan razumne sumnje", te su poništili njenu odluku i branioce vratili na "jasle" Tribunala.

Mirko Klarin

Dijeljenje sadržaja