Uprkos kategoričkim demantijima Vašingtona i Moskve, ostale sumnje da se među nekim diplomatskim kancelarijama "razmenjuju mišljenja" o tome kako najbrže i najbezbolnije razrešiti "slučaj Milošević"- Hapšenje Radovana Karadžića i Ratka Mladića bi doprinelo da Tribunal lakše proguta "gorku pilulu" amnestiranja Slobodana Miloševića u zamenu za mirno napuštanje vlasti i zemlje

Kao što se očekivalo, Vašington i Moskva su brzo i kategorički demantovali tvrdnju Njujork tajmsa/The New York Times o tome da se između Sjedinjenih Država, pojedinih NATO-saveznika i Rusije "razmenjuju mišljenja" o tome da li predsedniku Miloševiću i njegovoj porodici, u zamenu za napuštanje vlasti i zemlje, garantovati imunitet od krivičnog gonjenja i bezbednost njihove imovine.

Demanti, međutim, nije nikoga ubedio. Naprotiv, samo je podstakao nove spekulacije o tome da Zapad, a pre svega američka administracija, traži "časni izlaz" ne toliko za Miloševića, koliko za sebe. Jer, kako je tim povodom napisao diplomatski urednik londonskog Tajmsa/The Times, u zapadnim diplomatskim kancelarijama - suočenim sa slabom i razjedninjenom srpskom opozicijom - raste zabrinutost da se u Srbiji ponavlja "slučaj Irak" - gde uprkos sankcijama i povremenim bombardovanjima - Sadam Husein ostaje čvrsto na vlasti gotovo već punu deceniju nakon Pustinjske oluje. Raste, takođe, i frustracija sporim i mršavim rezultatima zapadne balkanske politike nakon kosovskog konflikta. Sa zakašnjenjem od nekih desetak godina u zapadnim diplomatskim kancelarijama uviđaju da - sa Miloševićem na vlasti - ne može biti trajnog rešenja ni za jedno od starih ili potencijalnih balkanskih žarišta: do Bosne i Kosova do Crne Gore, Makedonije, pa i same Srbije.

Nešto se, dakle, mora učiniti, i to pod hitno. Nagodba: imunitet od krivičnog gonjenja u zamenu za napuštanje vlasti i zemlje, ukazuje se kao "najelegantnije rešenje" za mnoge: samog Miloševića i njegovu porodicu, vodeće zapadne a sigurno i istočne diplomatske kancelarije, te konačno i za samu srpsku opoziciju koja bi time dobila šansu da bez mnogo truda dođe na vlast. Tu je šansu brzo "namirisao" bivši Miloševićev premijer, Milan Panić, te je u jučerašnjem Vašington postu/The Washington Post zdušno podržao takvu "izlaznu strategiju za Miloševića."

Glavna prepreka takvoj nagodbi je, međutim, Haški tribunal, koji je maja prošle godine protiv Miloševića podigao optužnicu za zločine protiv čovečnosti i izdao za njim međunarodnu poternicu, upućenu svim zemljama članicama UN. Taj zločin ne zastareva, optužnica ostaje za sva vremena - odnosno dok se pred sudom ne dokaže ili ospori - a zemlje u kojima bi se Milošević pojavio imale bi međunarodno pravnu obavezu da ga uhapse i predaju Tribunalu. Tribunal bi to, kako su već najavili njegovi zvaničnici, na sav glas zahtevao.

Čini se, međutim, da oni koji "razmenjuju mišljenja" o izlaznoj strategiji za Miloševića veruju da bi taj glas mogao biti nešto tiši, ukoliko Tribunalu - kao neku vrstu "utešne nagrade" - isporuče Radovana Karadžića i Ratka Mladića. Karakteristično je da zvaničnici NATO i njegovih zemalja-članica, kada god govore o hapšenju optuženih za ratne zločine, u prvi plan redovno stavljaju Karadžića i Mladića, a "ispuštaju" Miloševića.

Takav se "propust", upravo juče, dogodio američkom ambasadoru pri UN, Ričardu Holbruku/Richard Holbrooke. Učestvujući u debati koja je u Savetu bezbednosti vođena o izveštaju predsednika Tribunala, sudije Kloda Žorde/Claude Jorda, Holbruk je rekao da "čeka dan kada će Karadžić i Mladić biti isporučeni u Hag", da bi u sledećoj rečenici primetio kako "dugoročni mir i stabilnost Balkana neće biti mogući sve dok je u Beogradu na vlasti sadašnje rukovodstvo." Holbrukov "propust" da pomene Miloševićevo ime nije promakao zapadnim novinarima i sudiji Žordi. No, ono što je iskusni američki diplomata rekao čini se, ipak, značajnijim od onog što je "propustio." A rekao je, u suštini, da Karadžić i Mladić moraju da završe u Hagu, a da "ispušteni" Milošević - u interesu mira i bezbednosti Balkana - mora "samo" da ode sa vlasti, a ne obavezno i u Hag.

Holbrukov "propust" bi se, takođe, mogao tumačiti i kao uvijeni poziv Miloševiću da - doprinoseći hapšenju Karadžića i Mladića, koji se navodno kriju u Srbiji - pomogne da Tribunal lakše proguta "gorku pilulu" njegovog amnestiranja od krivične odgovornosti, u zamenu za mirno napuštanje vlasti i zemlje.

Mirko Klarin

Dijeljenje sadržaja