Branioci generala Ante Gotovine i Mladena Markača ne poriču da je u danima nakon operacije "Oluje" bilo zločina nad krajinskim Srbima i njihovom imovinom, ali sugerišu da se to nije moglo sprečiti jer je došlo da vakuma vlasti zbog "iznenadno brze vojne pobede"


U nastavku svedočenja holandskog pripadnika Posmatračke misije Evropske Zajednice u Hrvatskoj (PMEZ/ECMM) Erika Hendriksa/Eric Hendricks pitanja su mu postavljali branioci generala Mladena Markača i Ante Gotovine, koji se zajedno sa Ivanom Čermakom terete za zločine za vreme i nakon operacije "Oluja". Odbrane nisu poricale da je u danima nakon "Oluje" bilo zločina, naročito pljačkanja i razaranja kuća izbeglih Srba, ali sugerišu da se radilo o osveti hrvatskih povratnika koje nije bilo moguće kontrolisati, jer je došlo do "vakuuma vlasti".

Do vakuuma je, po objašnjenju Gotovininog branioca, došlo jer su hrvatske vlasti i same bile "iznenađene brzinom vojnog uspeha" koji se umesto za planiranih sedam dana desio nakon svega 36 časova od početka akcije, pa je kasnio dolazak civilne i vojne policije, zaduženih za stanje sigurnosti u Krajini. Svedok je dozvolio mogućnost da je to razlog zbog kojeg nisu sprečena ubistva, pljačke i paljevine, ali je naglasio da taj vakuum nije mogao da traje predugo, jer je "vojni zapovednik" Ivan Čermak u Knin došao svega nekoliko dana nakon početka "Oluje".

Nastojeći da ukaže da se sa zločinima prestalo kada je hrvatska vlast uspostavila kontrolu nad Krajinom, branilac Mladena Markača je pitao svedoka da li je istina da su ubistva, pljačke i paljevine "u jednom trenutku prestali". "Ne znam, ja sam u Krajini bio do kraja oktobra, a do tada se sa zločinima nije prestalo", odgovorio je bivši holandski posmatrač.

Hendriks je u glavnom ispitivanju tvrdio da su on i drugi evropski posmatrači vodili računa da u izveštaje o razaranjima nakon "Oluje" ne uključuju kuće oštećene od 1991. do 1995. godine, kada je Krajina bila pod srpskom kontrolom. Zato je branilac Kiho ukazao da se u dokumentu evropskih posmatrača, u kojem se navodi da je razoreno 60 do 80 odsto srpskih kuća u sektoru Jug, pominju i sela koja su po popisu iz 1991. godine bila većinski hrvatska. Svedok odgovara da pomenuti popis "možda nije kompletan", odnosno da nekoliko sela koja se u njemu navode možda jeste uništeno pre "Oluje", ali je ponovio da su se on i njegove kolege trudili da zabeleže isključivo oštećenja nastala po ulasku hrvatskih snaga bezbednosti u Krajinu.

Budući da sutra zbog Bajrama, koji je zvanični praznik UN, Tribunal neće raditi, optužba će svog narednog svedoka izvesti u sredu.

Dijeljenje sadržaja