Na početku svog dokaznog postupka, odbrana generala Radislava Krstića najavljuje da će dokazati kako optuženi "nije naredio, učestvovao ili na bilo koji način doprineo" zločinima koji su jula 1995. izvršeni u Srebrenici. Prema odbrani, "postojao je paralelni lanac komandovanja... " na koji general Krstić nije mogao da utiče


Otvarajući dokazni postupak odbrane, beogradski advokat Nenad Petrušić, branilac generala Radislava Krstića, je u svojoj uvodnoj reči najavio: "Odbrana će dokazati da general Krstić nije naredio, učestvovao, niti na bilo koji način doprineo svemu onome što se dogodilo u Glogovi, Cerskoj, Orahovcu, Pilici, Petkovcima, Kozluku i svim drugim mestima opisanim u optužnici".

U tim i drugim u optužnici opisanim mestima u regionu Srebrenice, u julu 1995. su se dogodila masovna pogubljenja, deportacije civila i drugi zločini, koje je tužilaštvo Haškog tribunala kvalifikovalo kao genocid. Za taj zločin optužen je general Radislav Krstić, tadašnji komandant Drinskog korpusa VRS, čije su snage izvele napad na srebreničku enklavu koja je bila od zaštitom UN.

Odbrana, međutim, tvrdi da će dokazati kako u vreme srebreničkih zločina general Krstić još nije bio preuzeo komandu nad Drinskim korpusom. Pored toga, tvrdi odbrana, "postojao je paralelni lanac komandovanja, daleko od očiju, znanja i svake mogućnosti da general Krstić utiče na njega".

Takva linija odbrane najavljena je još tokom dokaznog postupka optužbe, a posebno u intervjuu koji je pre početka suđenja istražiteljima dao sam optuženi general Krstić. U tom intervjuu, čiji je video snimak prikazan pred sudom na kraju dokaznog postupka optužbe, general Krstić je svu odgovornost za masakr u Srebrenici prebacio na generala Ratka Mladića i njegov "kninski klan" oficira bivše JNA.

Nakon uvodne reči svog branioca, general Krstić je sa optuženičke prešao na klupu za svedoke. Na početku svedočenja, general je opširno govorio o svojoj vojničkoj karijeri i o tome kako je ustavna i politička kriza u bivšoj Jugoslaviji, početkom devedesetih, "narušila nacionalnu heterogenost" bivše JNA. Zbog čega je on, kako je rekao, početkom 1992. "shvatio da više nema šta da traži u toj državi i toj vojsci" - tj. u SR Jugoslaviji i Vojsci Jugoslavije - i odlučio da se vrati u "svoju državu" - Bosnu i Hercegovinu.

Nakon takvog uvoda, general Krstić je komentarisao dokumente koje je sudu prezentirao njegov branilac. Reč je o dokumentima iz arhiva Armije BiH u kojima se govori o naoružanju i borbenim aktivnostima 28. divizije Armije BiH, stacionirane u srebreničkoj enklavi. Odbrana time nastoji da ospori tezu tužilaštva da su muslimanske snage u zaštićenoj zoni bile slabo ili nikako naoružane, te da nisu predstavljale nikakvu opasnost po snage Vojske Republike Srpske koje su opkoljavale enklavu.

Svedočenje generala Radislava Krstića će, kako se očekuje, trajati do kraja ove sedmice.

Dijeljenje sadržaja