Ukoliko se pouzdano utvrdi direktna veza između korišćenja municije sa osiromašenim uranijumom i zdravstvenih problema vojnika i civila, haško tužilaštvo će - najavila je Karla del Ponte - momentalno pokrenuti krivičnu istragu

Kada je, u junu prošle godine, objavljen finalni izveštaj Komiteta eksperata haškog tužilaštva koji su analizirali vazdušnu kampanju protiv SRJ i zaključili da nema "pravnih i činjeničnih osnova" za pokretanje krivične istrage protiv NATO ili njegovog osoblja, glavni tužilac Karla/Carla del Ponte je ukazala na mogućnost da - ukoliko se u budućnosti pojave nove činjenice – ponovo otvori "slučaj NATO".

Sedam meseci kasnije počele su, izgleda, da se pojavljuju neke nove činjenice o vezi između municije sa osiromašenim uranijumom i zdravstvenih problema vojnika i civila. Ukoliko se takva veza pouzdano utvrdi - izjavila je Karla del Ponte u nedeljnim intervjuima italijanskoj televiziji i dnevniku Korijere dela sera/Corriere della Sera - haško tužilaštvo će momentalno pokrenuti krivičnu istragu. Glavni tužilac je podsetila da je njen Komitet eksperata, koji je gotovo godinu dana ispitivao tvrdnje da je NATO tokom vazdušne kampanje prekršio međunarodno humanitarno pravo, razmatrao pored ostalog i upotrebu municije sa osiromašenim uranijumom, ali da tada nije našao dovoljno pravnih i činjeničnih osnova za pokretanje formalne istrage. No, to je bilo tada.

Sada, izjavila je Del Ponte, haško tužilaštvo čeka rezultate medicinskih i naučnih istraživanja - o vezi osiromašenog uranijuma sa zdravstvenim problemima vojnika iz sastava mirovnih snaga u Bosni i na Kosovu - pokrenutih u više zemalja-članica NATO. Ukoliko se u tim istraživanjima utvrdi "dovoljno elemenata" o vezi između municije i bolesti kojima su izloženi vojnici i civili, tužilaštvo Međunarodnog suda, istakla je Del Ponte, neće imati izbora nego da pokrene istragu. Tužilaštvo je, naime, nadležno da progoni sve odgovorne za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava koja su se dogodila tokom oružanog sukoba na teritoriji bivše Jugoslavije od 1. januara 1991. do danas, a municija sa osiromašenim uranijumom je korišćena tokom oružanih konflikta u Bosni (1995) i na Kosovu (1999).

Međutim, protivurečni zaključci o štetnosti municije sa osiromašenim uranom, koji su proteklih sedmica lansirani iz vojnih, naučnih i medijskih krugova širom sveta i koji se često međusobno isključuju, naknadno valorizuju i potvrđuju nalaze eksperata haškog tužilaštva iz juna prošle godine. Zanimljivo je na njih podsetiti.

U zaključcima Komiteta tužilaštva se, najpre, konstatuje da "postoje dokazi da je NATO, tokom vazdušne kampanje, koristio projektile sa osiromašenim uranijumom". Međutim, konstatuje se dalje, "nema ni jednog međunarodnog ugovora kojim bi se zabranila upotreba takvih projektila." S druge strane, "u toku su naučne rasprave u kojima se izražava zabrinutost zbog mogućih štetnih posledica njihove upotrebe i nije isključeno da bi, u budućnosti, u međunarodnim pravnim krugovima moglo doći do konsenzusa da se upotrebom takvih projektila krše opšti pravni principi koji su primenljivi na upotrebu naoružanja u oružanim sukobima. Danas, međutim, nema takvog konsenzusa" - zaključili su eksperti tužilaštva u junu prošle godine, a isto, očito, važi i sedam meseci kasnije. Tim povodom, pozivajući se na mišljenje Međunarodnog suda u Hagu u slučaju "Legalnost nuklearnog naoružanja" iz 1996. godine, eksperti tužilaštva podsećaju da čak ni za oružja masovnog razaranja ne postoji "apsolutna zabrana u svim okolnostima".

Komitet eksperata je, takođe, analizirao posledice po prirodnu sredinu koje su mogle da nastanu usled upotrebe projektila sa osiromašenim uranijumom, da bi zaključio da eventualna šteta po okolinu ne zadovoljava stroge kumulativne kriterije koji su postavljeni članovima 35 (3) i 55 Dodatnog protokola I Ženevskih konvencija. Da bi se, naime, ekološka šteta smatrala povredom Ženevskih konvencija, ona mora istovremeno da bude "široko rasprostranjena, dugoročna i teška." A ona to, u slučaju vazdušnih udara NATO, nije bila - konstatovali su eksperti tužilaštva u junu prošle godine, zaključujući da "nema pravnih ni činjeničnih osnova za pokretanje krivične istrage".

Ostaje da se vidi da li će nove činjenice, koje su počele da se pojavljuju poslednjih sedmica, pružiti tužilaštvu dovoljan osnov za ponovno otvaranje "dosijea NATO".

Mirko Klarin

Dijeljenje sadržaja