Iako je sve vreme NATO bombardovanja, ali i godinama posle toga, bio angažovan na poslovima otkrivanja zločina na Kosovu, svedoku odbrane generala Sretena Lukića poznato tek nekoliko detalja o samo dva slučaja masovnih ubistava Albanaca


Penzionisani policijski inspektor Gvozden Gagić je u prvoj polovini 1999. godine kao pripadnik Uprave kriminalističke policije u više navrata odlazio na Kosovo kako bi lokalnim sekretarijatima MUP pomogao u otkrivanju zločina nad civilima. Posle rata je bio načelnik policijskog Odeljenja za otkrivanje ratnih zločina i član više vladinih tela koja su se bavila pitanjem nestalih Srba i Albanaca na Kosovu. Poslednje dve nedelje NATO bombardovanja bio je i član Štaba MUP za Kosovo kojim je tada rukovodio jedan od šestorice optuženih Sreten Lukić.

Iako je praktično sve vreme rata na Kosovu i godinama posle toga bio angažovan na poslovima otkrivanja zločina, svedok je u svom današnjem iskazu rekao malo toga o nizu masovnih ubistava albanskih civila koja se navode u optužnici protiv šestorice bivših srpskih zvaničnika. Pomenuo je da je u proleće 1999. godine policija otkrila "veći broj posmrtnih ostataka" u Pustom Selu kod Orahovca. Gagić kaže da je policija postupila po zakonu i prevezla leševe u Prištinu gde je urađena obdukcija. Nije, međutim, saopštio rezultate obdukcije, niti kako je dalje tekla istraga, jesu li pronađeni počinioci i da li je neko optužen i osuđen za taj zločin.

Osim u Pustom Selu, policija je, kaže Gagić, krajem maja 1999. godine dobila informacije i da u selu Izbica postoji veliki broj pojedinačnih grobnica sa leševima kosovskih Albanaca. Po optužnici, bilo ih je najmanje 116, ali svedok taj broj nije potvrdio, niti je rekao kako je istraga napredovala, budući da je obdukciju radio tim patologa sa VMA, čiji izveštaj on nikada nije dobio.

Svedočeći na poziv optužbe u novembru 2006. godine, doktorka Gordana Tomašević, koja je radila obdukcije leševa iz Izbice, je rekla da su nalazi i danas kod nje. Do 2003. godine, kako je objasnila, niko od nje nije tražio te nalaze, a onda se za njih zainteresovala savezna Komisija za saradnju sa Haškim tribunalom. Ni tada ih, međutim, nije predala pošto joj, kako je objasnila, nije isplaćen honorar za posao koji je u ratnim uslovima obavila. Pred većem sudije Bonomija/Bonomy je samo saopštila da je većina ubijenih bila u civilnoj odeći i da su ubijeni iz vatrenog oružja.

Dijeljenje sadržaja