Zločini nad srpskim civilima za koje su optuženi generali Gotovina, Čermak i Markač – istaknuto je u uvodnoj reči tužilaštva na početku suđenja za "Oluju" – nisu počinjeni u "žaru borbe" i nisu bili "neizbežne i izolovane posledice oružanog sukoba". Sutra uvodna reč odbrane Ante Gotovine


Uvodnom rečju na otvaranju suđenja za zločine počinjene u toku i nakon operacije "Oluja" u leto 1995. godine, tužilaštvo je danas ilustrovalo na koji će način u narednim mesecima dokazivati odgovornost trojice optuženih hrvatskih generala: Ante Gotovine, Ivana Čermaka i Mladena Markača.

Tužilaštvo, kako je na početku uvodne reči istakao vođa tima optužbe Amerikanac Alen Tiger/Alan Tieger, ne dovodi u pitanje "pravo Hrvatske da reintegriše Krajinu u svoje međunarodno priznate granice." Međutim, nastavio je Tiger, osim tog legitimnog cilja operacija "Oluja" je imala i neke dodatne ciljeve: da eliminiše srpsko civilno stanovništvo iz tog dela Hrvatske i osigura njihovo trajno uklanjanje.

Navedeni "dodatni ciljevi" su, prema tužiocu, ostvarivani u udruženom zločinačkom poduhvati u kojem su, pored trojice na optuženičkoj klupi, učestvovali i tadašnji predsednik Tuđman i drugi hrvatski zvaničnici. Tužilac je to ilustrovao sa nekoliko citata iz poznatih "predsedničkih transkripata" ili Tuđmanovih javnih govora, u kojima bivši predsednik kaže da Srbima treba "naneti takve udarce da oni praktično nestanu", da artiljerijski napad na Knin mora da bude takvog intenziteta "da demorališe Srbe i prisili ih na bekstvo", i da je "važno da civili krenu, jer će za njima krenuti i vojska".

Među najavljenim dokazima su naređenja za granatiranje Knina, Benkovca, Obrovca i drugih krajinskih gradova. Mete bombardovanja, tvrdi tužilac, nisu bili vojni ciljevi – kojih je u tim gradovima bilo malo – već civilni objekti, uključujući bolnice, sa ciljem da se stanovništvo demorališe i prinudi na bekstvo, što je i postignuto žestokom baražnom paljbom u zoru 4. i 5. avgusta 1995. godine. U tim napadima hrvatske snage nisu poštovale dva ključna principa kojih se dužne da se pridržaju u artiljerijskim napadima, a to su princip razlikovanja vojnih i civilnih ciljeva i princip proporcionalnosti.

Drugi član tima optužbe, Švajcarac Stefan Vespi/Waespi, izložio je kako će tužilaštvo dokazivati konkretna krivična dela iz optužnice: bezobzirna razaranja naselja, paljenja kuća, pljačke i ubistva civila. Nakon "Oluje" Krajina je, opisao je Vespi, bila u ruševinama, stotine srpskih civila je ubijeno, gotovo celokupno srpsko stanovništvo je otišlo, gradovi, naselja i sela su razoreni i opljačkani, domače životinje pobijene i polja zapaljena. Ti zločini, naglasio je tužilac, počinjeni su izvan "vojnog konteksta" i nisu bili "neizbežne i izolovane posledice oružanog sukoba", tako da ne može biti nikakvog vojnog opravdanja za ono što su hrvatske snage u leto 1995. godine učinile srpskim civilima i njihovoj imovini.

Uvodnu reč optužbe zaključio je Alen Tiger ukazivanjem na dužnosti zapovednika da spreče ili kazne krivična dela svojih potčinjenih. Tužilaštvo će, najavio je Tiger, dokazati da su Gotovina, Čerkam i Markač, bili dobro i redovno informisani o tome šta se dešava u zonama njihove odgovornosti, imali su de iure i de facto kontrolu nad potčinjenim vojnim i policijskim snagama, ali nisu ništa učinili da spreče zločine ili kazne počinioce. Naprotiv, postoje dokazi da su nastojali da prikriju i zataškaju zločine i svojim su postupcima vojnicima koji su im bili podređeni poslali poruku da će se njihovo ponašanje tolerisati i da mogu nekažnjeno činiti zločine nad Srbima.

Za sutra je najavljena uvodna reč branilaca generala Ante Gotovine.

Dijeljenje sadržaja