Posle podužeg istorijskog i lingvističkog predavanja, Šešelj se "srži predmeta" približio tek na kraju unakrsnog ispitivanja francuskog eksperta Iva Tomića, ali se ispostavilo da je pitanje upućeno pogrešnom svedoku i da će na njega moći da odgovori vojni veštak čije je svedočenje planirano naredne nedelje


U unakrsnom ispitivanju svedoka optužbe Iva/Yves Tomića, Vojislav Šešelj je uglavnom nastojao da demonstrira svoje istorijsko i lingvističko znanje, da bi tek na kraju zasedanja postavio nekoliko pitanja koja se odnose na izveštaj francuskog eksperta. U tom kraćem kursu istorije i lingvistike, Šešelj je krenuo od IX veka, kada je po njemu uspostavljena prva srpska država, preko srednjovekovne Srbije Stefana Nemanje i prolasku "krstaša" preko nje, Prvog srpskog ustanka i Prvog svetskog rata, pa do uloge kajkavskog, čakavskog i štokavskog govora u određivanju nacionalne pripadnosti grupa na Balkanu.

Tek u poslednjih pola sata ispitivanja, Šešelj se konkretnije pozabavio idejom Velike Srbije i njenim uticajem na politiku koju je od kraja 80-ih vodio, što i jeste glavna tema Tomićevog ekspertskog rada. Optuženi je prvo nastojao da opovrgne tezu o zločinačkoj prirodi Ravnogorskog pokreta Draže Mihailovića, čiji je on, po Tomiću, "intelektualni potomak". Svedoka je suočio sa tvrdnjom da su Mihailovićevi četnici u vreme Drugog svetskog rata ubili "samo" 10.000 Muslimana, što je, po njemu, bio rezultat odmazde a ne namere da se delovi Bosne etnički očiste. Tomić, međutim, kaže da je i on u toku istraživanja došao da te brojke, ali da se ona odnosi samo na period januar-februar 1943. godine, a da je broj muslimanskih žrtava ubijenih u četničkim zločinima za sve vreme rata daleko veći.

Šešelja je očito pogodio i deo ekspertskog izveštaja u kojem opisuje njegov odnos sa popom Momčilom Đujićem koji ga je krajem 80-ih u Sjedinjenim Državama promovisao u vojvodu, a potom i raščinio zbog saradnje sa partijom Slobodana Miloševića. U ispitivanju koje je više ličilo na svedočenje, zbog čega je danas u nekoliko navrata opominjan, optuženi je ispričao da ga se Đujić javno odrekao pod pritiskom Amerikanaca, posle neuspelog pokušaja da mu u Srbiju za savetnika pošalje "američkog špijuna" Đorđa Pricu, danas ambasadora BiH u Americi. Ipak, tvrdi Šešelj, vojvodsko zvanje mu nikada nije oduzeo, jer o tome ne postoji nikakav pisani dokaz.

Tek poslednje Šešeljevo pitanje se, kako je to i predsedavajući sudija primetio, odnosilo "na srž samog predmeta suđenja". On je, naime, optužio Tomića da je u svom izveštaju namerno pravio zabunu između perioda kada su dobrovoljci SRS išli na front samostalno i vremena kada se JNA uključila u sukob i pod svoje okrilje prihvatila "šešeljevce". Optuženi kaže da se samo u tom prvom periodu on "eksponirao kao komandant" tih dobrovoljačkih jedinica, što bi moglo da znači da odbacuje svaku odgovornost za kasniji period. Na kraju se ispostavilo da je pitanje od ključnog značaja za suđenje postavljeno pogrešnom svedoku, pa je sudija Antoneti/Antonetti rekao da će na njega ipak odgovor dati vojni veštak tužilaštva Rejno Tunens/Reynaud Theunens čije je svedočenje najavljeno za sledeću sedmicu. Naredni svedok optužbe će iskaz početi sutra pod pseudonimom "004" i merama zaštite lika i izmene glasa.

Dijeljenje sadržaja