"Srbi su otvoreno zahtevali da svi Muslimani napuste Srebrenicu", svedoči bivši vojni posmatrač UN, kenijski pukovnik Džozef Kingori koji je u leto 1995. godine bio očevidac pada enklave pod nominalno zaštitom UN


"Srbi su zahtevali da Muslimani– i vojnici i civili – napuste enklavu ili će ih, u protivnom, oterati silom", svedočio je danas kenijski pukovnik Džozef/Joseph Kingori koji je kao vojni posmatrač UN u leto 1995. godine bio očevidac pada srebreničke enklave.

Kada je 6. jula 1995. Vojska Republike Srpske (VRS) počela "do tada najžešće" granatiranje Srebrenice, Kingori se sa samo još jednim kolegom nalazio u sedištu vojne posmatračke misije UN, u zgradi PTT. Dva dana kasnije, kako je opisao tokom svedočenja na suđenju sedmorici oficira optuženih za zločine u Srebrenici i Žepi, bili su prinuđeni da se povuku do baze Holandskog bataljona UNPROFOR u Potočarima.

Bežeći pred Mladićevim snagama, koje su 11. jula ušle u grad, hiljade civila iz Srebrenice takođe su potražili utočište oko baze u Potočarima o čemu je, kao i o događajima koji će uslediti, kenijski oficir izveštavao štabove vojne posmatračke misije UN u Sarajevu i Zagrebu. Kopije tih izveštaja predočio mu je danas tužilac Norman Tejer/Thayer.

U njima je pored ostalog opisan i Kingorijev susret s generalom Mladićem, koga je , tvrdi, upozorio "da je video kao se muškarci odvajaju od porodica i odvode u obližnju kuću". Uveravajući ga da se radi o uobičajenoj proceduri i da "njima tamo ništa ne fali", Mladić ga je, kaže Kingori, odveo do te kuće.

"Ljudi su tamo bili zbijeni, bez dovoljno vazduha i uplašeni", opisao je. Mladić mu, tvrdi, nije dozvolio da se približi zarobljenim Bošnjacima i ubrzo je bio prinuđen da se udalji sa tog mesta. Kada su stigli autobusi i počelo ukrcavanje žena i dece koji su odvoženi prema Kladnju, srpski vojnici su prema rečima kenijskog oficira kontrolisali sve koji ulaze i odvajali "dečake od 14, 15, 16, godina" sprečavajući ih da uđu u vozila. Lično je, tvrdi, uspeo da spasi nekoliko dečaka ali ne i prethodno odvojene muškarce i zatvorene u "beloj kući".

Bio je očevidac kada su te muškarce izvodili iz "bele kuće" i ukrcavali u autobuse. Radilo se, po njemu, "više o utrpavanju nego ukrcavanju". Oni koji su se opirali bili bi uterani silom, jedan po jedan, kao ratni zarobljenici bez ličnih stvari koje su morali da ostave pred kućom. "To je bio možda moj najteži trenutak u Srebrenici", rekao je Kingori. Opisao je kako su "odrasli muškarci plakali" i tražili od UN predstavnika da im pomognu. "Pitali su nas zašto UN dozvoljava da ih odvode, da li mi znamo da će ih oni ubiti, jer zašto bi inače bili odvojeni od porodica".

Kenijski oficir tvrdi da UNPROFOR nije znao gde odvode zarobljene Bošnjake budući da je Mladić je odbio ponuđena UN vozila i sam obezbedio autobuse za prevoz zarobljenika, kako je rekao, "kod braće u Tuzlu". "Bilo je strašno videti te ljude koji nas gledaju i traže pomoć a mi ništa ne možemo da učinimo", opisao je bivši vojni posmatrač UN u Srebrenici Džozef Kingori, čije se svedočenje nastavlja sutra.

Dijeljenje sadržaja