General Božidar Delić tvrdi da su on i njegovi vojnici u proleće 1999. godine ulagali velike napore kako bi ubedili kosovske Albance da se ne iseljavaju s Kosova, ali su ih ovi retko slušali. Jedan od "izgovora" kojim su se služili je, kaže, bila i tvrdnja da su do granice potrošili sav benzin i da ne bi imali dovoljno za povratak, pa im je jednostavnije da pređu granicu


Posle svedočenja u odbranu svog bivšeg vrhovnog komandanta Slobodana Miloševića u julu 2005. godine, general Božidar Delić se ponovo pojavio pred Tribunalom, kao svedok svog nekadašnjeg neposrednog pretpostavljenog, generala Vladimira Lazarevića. U vreme rata Lazarević je komandovao Prištinskim korpusom u čijem je sastavu bila i Delićeva 549. motorizovana brigada. Ta dva svedočenja nisu i jedina Delićeva veza sa Hagom, budući da je nedavno izabran za potpredsednika Skupštine Srbije ispred Srpske radikalne stranke na čijem je čelu Vojislav Šešelj, optužen za zločine u BiH, Hrvatskoj i Vojvodini.

Negirajući ulogu vojske u kosovskim zločinima 1999., Delić je rekao da albanski civili nisu bežali pod pritiskom srpskih snaga bezbednosti, nego iz straha da će ih OVK mobilisati ili da će biti mete NATO bombardovanja. Zato su se, kaže, kolone izbeglica slivale ka granicama sa Albanijom i Makedonijom gde su vojnici pod njegovom komandom pokušavali da ih ubede da ne odlaze. Čak je, kako je opisao, i on lično u nekoliko navrata ubeđivao Albance da se vrate svojim kućama, ali bezuspešno. Jednom je, doduše, ubedio grupu od stotinak izbeglica da se vrate, ali je na kraju, kaže, morao da popusti pred njihovim argumentom da nemaju dovoljno benzina za povratak, a do Albanije imaju "samo 14 kilometara".

Većina svedoka-očevidaca, koji su u to vreme kao izbeglice prošli putevima ka Albaniji, svedočili su da ih je vojska sprovodila ka granici braneći im da skreću sa puta. To je zbog toga, objasnio je danas Delić, što je pojas pored puta bio miniran, pa su njegovi vojnici pazili da albanski civili ne stradaju od mina... ako već ne mogu da ih spreče da napuste Kosovo.

Govoreći o konkretnim zločinima navedenim u optužnici, svedok je negirao učešće vojske u proterivanju stanovništva iz Suve Reke, Orahovca i okolnih sela Celina, Nogavac, Bela Crkva, Velika Kruša. Priznao je da je vojska prošla kroz neka od tih mesta, ali tek nakon što je policija "završila borbe sa teroristima". Svedok tvrdi da vojska nije učestvovala ni u napadu na Malu Krušu, a da je za ubistvo 105 albanskih civila u tom selu čuo tek posle 2000. godine. Na pitanje da li su istinite tvrdnje mnogih svedoka optužbe da su vojnici pljačkali albanska sela kroz koja su prolazili, Delić kaže da to nije bilo moguće jer to vojne starešine nikada ne bi dopustile, a i borbeni ranac je, kako je objasnio, suviše mali da bi u njega mogao da stane iole vredniji "ratni plen".

Iskaz generala Delića se nastavlja u utorak.

Dijeljenje sadržaja