Pošto je komandant 234. brigade VJ tvrdio da su njegove jedinice retko pružale podršku policiji u napadina na albanska sela, te da u njih posle napada nikada nije kročio nijedan vojnik, branioci policijskog generala prezentovali više dokumenata sa svedokovim potpisima iz kojih se stiče sasvim drugačija slika


Jedna od ključnih teza odbrane generala Vladimira Lazarevića, koji se sa još petoricom bivših srpskih zvaničnika tereti za zločine na Kosovu 1999. godine, temelji se na odricanju učešća vojnih jedinica u napadima na albanska sela u kojima su, po optužnici, počinjena mnoga ubistva i iz njih proterani civili. Bivši komandant 243. motorizovane brigade Krsman Jelić je u glavnom svedočenju u Lazarevićevu odbrane tvrdio da je akcije u okolini Kačanika i Uroševca 1999. godine vodila policija, a da je vojska samo ponekad pružala podršku "lakom artiljerijom". Izričito je tvrdio da jedinice pod njegovom komandom, ako su i pružale podršku policiji u akcijama protiv OVK, nikada nisu ulazile u sela.

To bi značilo da je za eventualne zločine u tim selima odgovorna samo policija, zbog čega je odbrana policijskog generala Sretena Lukića celo današnje zasedanje iskoristila za unakrsno ispitivanje svedoka odbrane generala Lazarevića. Suočila je Jelića sa nizom vojnih dokumenata iz kojih se vidi da su pripadnici 243. brigade bili mnogo direktnije angažovani u napadima na albanska sela nego što se to moglo zaključiti iz njegovih prethodnih navoda.

Najozbiljniji incident koji se, po optužnici, dogodio na području opštine Kačanik je napad na selo Kotlina 24. marta 1999. godine u kojem je ubijeno 17 albanskih mladića, a celokupno stanovništvo proterano. Pošto je tvrdio da je akciju izvela policija, a da vojska s tom akcijom nije imala ništa, Lukićev branilac Dragan Ivetić je prezentovao Jelićevo naređenje jedinicama 243. brigade za napad na Kotlinu. Svedok je priznao da je vojska ipak učestvovala u toj akciji, ali samo kao podrška MUP, posle čega ga je branilac suočio sa delom naređenja da vojne jedinice učestvuju u "razbijanju i uništavanju terorističkih snaga", što po odbrani ne označava puku artiljerijsku podršku.

Zatim je prezentovan i borbeni izveštaj o istoj akciji sa Jelićevim potpisom u kojem se navodi da su u Kotlini "vojska i policija ubile 27 terorista". Po braniocu, to znači da su vojne jedinice posle napada ušle u selo i utvrdile broj ubijenih ili je komandu 243. brigade o tome izvestila policijska jedinica, što bi se takođe kosilo sa tvrdnjom Lazarevićeve odbrane da VJ nikada nije komandovala jedinicama MUP. Jelić, međutim, kaže da nijedna od ove dve verzije nije tačna i tvrdi da vojska nikada, pa ni u ovom slučaju, niti je ulazila u selo, niti je pod svojom komandom imala policijske jedinice. Ostalo je, međutim, nejasno kako je kao komandant 243. brigade VJ odmah posle napada došao do podataka koje je po ulasku u Kotlinu, po njegovim tvrdnjama, mogla da prikupi samo policija.

Posle Lukićeve odbrane, unakrsno ispitivanje generala Jelića je počela optužba. Suđenje se nastavlja sutra.

Dijeljenje sadržaja