Iako priznaje da je vojska bila raspoređena oko sela Kotlina na dan kada su, po optužnici, tela 17 albanskih mladića bačena u bunare i razneta eksplozivom, komandant 243. brigade tvrdi da njegovi ljudi zbog brdovitog terena nisu mogli da vide sve što se dole događalo, niti da čuju eventualne eksplozije, jer su na ušima imali "šlemofone"


Pošto je juče priznao da je deo 243. motorizovane brigade kojom je komandovao učestvovao u napadu na selo Kotlina 24. marta 1999. godine, ali je negirao da su vojnici ulazili u selo, general Krsman Jelić je danas odgovarao na pitanja optužbe o tom događaju. Tužiteljica Danijela Kravec/Daniela Kravetz ga je suočila sa navodima nekoliko očevidaca koji su u svojim iskazima rekli da je u selo ušlo oko 150 policajaca i vojnika, koji su potom uhapsili i pretukli 17 albanskih mladića, njihova tela spustili u bunare i u njih potom bacili dinamit.

"To je bizarno, neverovatno i neljudski i zato osuđujem one koji su to učinili... ako su učinili", rekao je general Jelić, ponovivši tvrdnju da niko od njegovih vojnika posle borbe nije ulazio u selo, jer je za "čišćenje" bila zadužena policija. Iako ne zna šta se tačno dogodilo, Jelić veruje da su ti Albanci zapravo bili "teroristi koji su poginuli u borbi".

Tužiteljica je potom svedoka obavestila da postoji forenzički izveštaj iz kojeg se vidi da su tela ubijenih raskomadana dinamitom i upitala ga kako je moguće da se tako nešto dogodilo u akciji koju je on naredio i za koju je bio odgovoran. Svedok je pojasnio da njegov plan "nikada nije zaživeo", pošto se napad odigrao u izmenjenim okolnostima početka NATO bombardovanja i još jednom ponovio da on nije odgovoran za ponašanje policije, već samo svojih vojnika koji su sa okolnih brda pružali podršku, ali nisu ulazili u selo.

Ako je već tako, tužiteljica smatra da su Jeliću potčinjeni pripadnici 243. brigade morali da spreče zločin, jer su sa uzvišenja videli šta se u selu dešavalo po ulasku policije. Penzionisani general, međutim, kaže da je teren oko sela Kotlina "ispresecan brdima" zbog čega vojska nije mogla da vidi celo selo, već samo neke njegove delove. Na primedbu da su u tom slučaju morali makar da čuju eksplozije, Jelić tvrdi da je i to bilo nemoguće, budući da su vojnici na ušima imali zvučnu zaštitu, takozvane šlemofone, jer su baratali artiljerijskim oruđima.

Pred kraj današnjeg zasedanja počeo je iskaz trećeg svedoka odbrane generala Vladimira Lazarevića – njegovog ratnog pomoćnika za personalna pitanja, pukovnika Milutina Filipovića.

Dijeljenje sadržaja