Svedok optužbe Dragan Jović tvrdi da je u julu 1995. godine, po nalogu komandanta Srecka Aćimovića, zarobljenike iz škole u Ročeviću prevozio na gubilište kraj Kozluka. Svedočeći u junu ove godine Aćimović je, međutim, tvrdio da je odbio naređenje da učestvuje u streljanju oko 500 Bošnjaka zarobljenih nakon pada Srebrenice


Dragan Jović je u julu 1995. godine bio pripadnik Drugog bataljona Zvorničke brigade VRS. Njegov jedini zadatak, kako je opisao svedočeći na suđenju oficirima vojske i policije bosanskih Srba optuženim za zločine u Srebrenici i Žepi, sastojao se u tome da bude šofer komandanta bataljona, za šta je koristio "svoje gorivo i svoj automobil - mercedes".

Komandant Drugog bataljona Zvorničke brigade bio je Srecko Aćimović koji je svedočeći na istom suđenju u junu ove godine tvrdio da je, uprkos pritiscima oficira bezbednosti Draga Nikolića i Vujadina Popovića, odbio naređenje da formira streljački odred za pogubljenje oko 500 Bošnjaka zarobljenih nakon pada Srebrenice i zatvorenih u zgradu škole u Ročeviću.

Jović tvrdi da je za zarobljenike u školi čuo "dan uoči pogubljenja", ali se ne seća tačnog datuma. Na dan pogubljenja komandant mu je naredio da ga iz komande bataljona odveze do škole u Ročeviću. U dvorištu je bio parkiran "beli transporter" a oko njega je, tvrdi, stajalo petnaest do dvadeset vojnika za koje mu je rečeno da su pripadnici vojne policije Bratunačke brigade.

Broj Bošnjaka zatvorenih u školi, Jović nije mogao da precizira ali je rekao da su ispunili "tri četvrtine fiskulturne sale." Komandanta Aćimovića je, tvrdi, video da razgovara sa "krupnim čovekom, okruglog lica, u uniformi bez oznaka i činova". Aćimović je u svom iskazu opisao susret sa Vujadinom Popovićem pred školom u Ročeviću koji je od njega zahtevao da sastavi streljački vod. Jović međutim nije mogao da identifikuje Ačimovićevog sagovornika.

Komandant Aćimović mu je, tvrdi Jović, naredio da vozaču belog transportera pokaže put do šljunkare kraj Kozluku gde su, kako je kasnije shvatio, zarobljenici streljani. Budući da se transport sporo odvijao, Aćimović mu je, tvrdi Jović, naredio da "uzme kamion" od jednog lokalnog autoprevoznika i uključi se u prevoz zarobljenika.

Jović tvrdi da je prebacio "dve ili tri ture zarobljenika" ali da njihovo streljanje nije video jer je put do šljunkare bio "zapušten i zakrčen" pa se kamionom nije moglo stići do samog gubilišta. Transport i streljanje zarobljenika trajali su oko četiri sata a Jovićev poslednji zadatak je bio da, opet po nalogu komandanta Aćimovića, vojnicima na šljunkari odnese sendviče, sokove i kiselu vodu.

Dragana Jovića unakrsno je ispitivala je samo odbrana Drage Nikolića mada svedok u svom iskazu nije pomenuo bivšeg načelnika bezbednosti Zvorničke brigade. Namera Nikolićevog branioca bila je naime diskreditovanje Jovićevog bivšeg komandanta Srećka Aćimovića čije svedočenje u ovom predmetu tereti Nikolića da je organizovao streljanje zarobljenih Bošnjaka.

Jović je svog bivšeg komandanta opisao kao arogantnu osobu, čoveka koji je sebi obezbeđivao razne privilegije dok se za "običnu vojsku nije brinuo ni interesovao". Više puta se požalio da ga je mesto šofera komandanta bataljona za vreme rata "mnogo koštalo" budući da je za obavljanje tog posla osim privatnog automobila koristio i sopstveno gorivo.

Dijeljenje sadržaja