U unakrsnom ispitivanju kanadskog oficira Luja Fortajna, branioci sedmorice oficira vojske i policije bosanskih Srba optuženih za zločine u Srebrenici i Žepi, nastojali da dokažu da je UNPROFOR 1995. godine bio "promuslimanski orijentisan" i da je donosio odluke na osnovu neproverenih informacija iz nepouzdanih izvora


UNPROFOR u BiH se u leto 1995. godine oslanjao na neproverene informacije iz nepouzdanih izvora, na osnovu kojih je donosio odluke, sugerisala je odbrana "Srebreničke sedmorke" u unakrsnom ispitivanju kanadskog oficira Luja Fortajna/Louis Fortin. Fortajn je u julu 1995. godine bio pomoćnik generala Gobijara/Gobillard, komandanta UN u Sektoru Sarajevo i vršioca dužnosti komandanta UNPROFOR u BiH u odsustvu generala Ruperta Smita/Smith.

Branilac generala Milana Gvera, nekadašnjeg Mladićevog pomoćnika za moral i verska pitanja u Glavnom štabu VRS, suočio je kanadskog oficira sa izveštajem Armije BiH iz februara 1996. godine gde se opisuje pad enklava Srebrenica i Žepa i navodi kako je Ukrajinski bataljon UN, stacioniran u Žepi, nakon "četničkog napada" od 9. jula, vratio oružje jedinicama Armije BiH u enklavi. U izveštaju se, takođe, tvrdi da su Ukrajinci nadređenoj komandi "slali lažne izveštaje" o napadima srpskih snaga na UN, tražeći vazdušnu podršku NATO.

Prema oceni pukovinka Fortajna, izveštaj Armije BiH je "pun preterivanja". Mada se Ukrajinski bataljon, po njemu, "nije odlikovao naročitom disciplinom", kanadski oficir sumnja da bi oni "išli toliko daleko da lažu sopstvenu komandu". Kako je Fortajn u glavnom ispitivanju rekao da se Ukrajinski bataljon smatrao "prosrpski orijentisanim", Gverov branilac je pomenuti izveštaj Armije BiH iskoristio da ukaže na sasvim suprotan zaključak. Na njegovo pitanje da li se ostatak UNPROFOR mogao smatrati "promuslimanski nastrojenim", svedok je odgovorio da je po njegovoj oceni ostatak UNPROFORA bio "više nepristrasan".

U nastojanju da ukaže na "marginalizovanu poziciju" svog klijenta u Glavnom štabu VRS, Gverov britanski branilac Dejvid Džos/David Josse je tvrdio da je general Gobijar 11. jula 1995. razgovarao sa Gverom samo zato što u komandi, u tom trenutku, nisu bili prisutni generali Mladić i Tolimir. Nakon što mu je predočen transkript tog razgovora koji upućuje na takav zaključak, svedok je prihvatio tu mogućnost.

Na poziciju generala Gvera u Glavnom štabu u leto 1995. godine vratio se u dodatnom ispitivanju i tužilac Norman Tejer/Thayer. Odgovarajući na njegovo pitanje da li je, po njegovoj oceni Gvero tada bio "marginalizovan", kanadski oficir je odgovorio da "nije stekao takav utisak". Kao i ostali oficiri iz vojnog vrha bosanskih Srba i Gvero se, prema oceni Fortajna, služio istim tehnikama "usporavanja delovanja UNPROFOR", kako bi se obezbedilo nesmetano napredovanje VRS prema enklavama.

Dijeljenje sadržaja