Odbrana Milana Gvera optužila generala Ruperta Smita da je kao zapovednik UNPROFOR u BiH 1995. godine delovao sa "promuslimanskih" pozicija. – Suđenje "srebreničkoj sedmorki" nastavlja se 19. novembra


Odbrana generala Milana Gvera, bišeg Mladićevog pomoćnika za moral u glavnom štabu VRS, je u unakrsnom ispitivanju generala Ruperta Smita/Smith nastojala da poziciju britanskog oficira, koji je u leto 1995. godine zapovedao UNPROFOR u BiH predstavi kao pristrasnu u korist bošnjačke strane odnosno na štetu bosanskih Srba.

Gverov branilac britanac Dejvid Džos/David Josse, ukazao je na podatke iz više dokumenata i odlomaka iz knjige britanskog generala "Umetnost ratovanja u modernom svetu" koji pokazuju da je general Smit redovno održavao kontakte sa bošnjačkim vojnim i političkim liderima dok su njegovi susreti sa predstavnicima bosanskih Srba bili, u najmanju ruku, neredovni.

Britanski general je potvrđujući te podatke, međutim, objasnio da su za takav odnos odgovorni pre svega bosanski Srbi. "Mi smo veoma često tražili susrete sa bosanskim Srbima ali naši pozivi nisu prihvaćeni", objasnio je Smit ocenjujući da su vojni politički lideri Republike Srpske (RS) mogli mnogo češće da se sastaju sa predstavnicima UNPROFOR, "da su to hteli".

Branilac Milana Gvera sugerisao je takođe da se britanski general u određenim situacijama, posebno prema Mladiću, "suviše lično" postavljao. Kao primer je naveo
Smitovo odbijanje da u junu 1995. godine, na bilo koji način, komunicira sa Mladićem, pa je to umesto njega činio, njegov pretpostavljeni, francuski general Žanvije/Janvier.

Mada nije poricao lični pristup u svojoj tadašnjoj odluci, general Smit je naglasio da je takvu odluku doneo zbog zarobljenih pripadnika UNPROFOR koje su Mladićeve snage držale kao taoce. "Nisam želeo da slabim svoj položaj kontaktirajući s nekim ko je odgovoran za držanje mojih ljudi u tom položaju", rekao je Smit. Nije, tvrdi, imao ništa protiv da se na neki način ostvare kontakti sa bosanskim Srbima ali je smatrao da to ne treba on da čini.

Konačno branilac Džos podsetio je i na podatak da je generala Smita napad Mladićevih snaga na Srebrenicu zatekao na odmoru na Korčuli koji je prekinuo radi sastanka u Ženevi odakle se međutim, umesto u komandu u Sarajevu, opet vratio na Korčulu. Sugerisao je da je britanski general sam odlučio da nastavi odmor a ne po "uputstvu" svojih nadređenih kako je opisao u svom svedočenju. "Bila je to važna i pogrešna odluka" rekao je branilac optužujući generala da je pokušao da svali krivicu na svoje pretpostavljene.

Prihvatajući da je odluka, konačno ipak bila njegova, general Smit je odbacio sugestiju odbrane o prebacivanju krivice. "Ne vidim, uostalom, u čemu bi zapravo i bila krivica", zaključio je britanski general.

Suđenje sedmorici oficira vojske i policije bosanskih Srba optuženih za zločine u Srebrenici i Žepi biće nastavljeno u ponedeljak 19. novembra.

Dijeljenje sadržaja