U nastavku svedočenja na suđenju oficirima vojske i policije bosanskih Srba optuženim za genocid i druge zločine u Srebrenici i Žepi u julu 1995. godine, tadašnji komandant UNPROFOR priznao da je situacija u enklavama "loše procenjena" i da se mislilo kako se radi samo o Mladićevoj nameri da "malo suzi teritoriju" zaštićene zone


Od početka jula 1995. i napada VRS na Srebrenicu do kraja tog meseca kada je pala i druga enklava pod nominalnom zaštitom UN, general Rupert Smit/Smith, tadašnji zaovednik UNPRFOR u BiH imao je niz sastanaka sa najvišim vojnim i političkim rukovodiocima Federacije BiH i Republike Srpske.

Pad Srebrenice i događaji koji su usledili zatekli su britanskog generala na odsustvu sa koga je povučen ali ne zbog napada na enklavu već zbog sastanka sa generalnim sekretarom UN u Ženevi, radi priprema za izveštaj o aktivnostima UNPROFOR. Situacija u enklavi je, prema Smitovom svedočenju na suđenju oficirima vojske i policije RS optuženih za zločine u Srebrenici i Žepi, "loše procenjena". Smatralo se da se "borbe vode samo oko jedne putne komunikacije" koja je bila na meti pripadnika armije BiH, kao i da se radilo samo o Mladićevoj nameri da "malo suzi teritoriju" zastićene zone.

Usledili su ponovo sastanci, sa političkim i vojnim liderima obe strane uključujući i sastanak sa Slobodanom Miloševićem i Ratkom Mladićem u Beogradu 15. jula 1995. godine, organizovan na inicijativu tadašnjeg predstavnika EU za bivšu Jugoslaviju Karla Bilta/Biltd. Susret je prema rečima Smita bio "posledica situacije u Srebrenici sa ciljem aa se sa bosanskim Srbima pronađe neki modus operandi". Jedini rezulat bilo je ugovaranje novog sastanka i povlačenja Holandskog bataljona UNPROFORA iz Srebrenice.

Vesti o zločinima počinjenim nakon pada enklave tada još nisu stigle do komande UN u Sarajevu, tvrdi Smit, a njegova aktivnost je ubrzo usmerena na situaciju u Žepi, koja je 17. jula 1995. godine pala pod kontrolu VRS.

Zbrinjavanje stanovništva i snaga UN raspoređenih u Žepi bio je cilj pregovora koje je Smit vodio sa Mladićem i drugim oficirima Glavnog štaba VRS, pre svega Tolimirom i Gverom. Stanovništvo Žepe je evakuisano krajem jula ali susreti britanskog generala sa političkim i vojnim liderima bosanskih Srba nastavljeni su sve do septembra 1995. godine. Pošto su Karadžić i Mladić u julu 1995. godine optuženi za ratne zločine Smit je tražio uputstvo da li treba sa njima da nastavi komunikaciju i dobio je zeleno svetlo sa objašnjenjem da "o tome vode brigu drugi ljudi"

General Smit završio je svoje svedočenje o činjenicama i u nastavku će svedočiti kao vojni ekspert.

Dijeljenje sadržaja