Odgovarajući na pitanja odbrane oficira vojske i policije bosanskih Srba optuženih za zločine u Srebrenici i Žepi, zaštićeni svedok tužilaštva izjavio da je datume možda zaboravio ali da zločin koji je preživeo "neće nikada" - Istražitelj tužilaštva svedočio o preuzimanju dokumenata Drinskog korpusa VRS koji su krajem 2004. godine čuvani u kasarni Vojske Jugoslavije u Gornjem Milanovcu


U unakrsnom ispitivanju zaštićenog svedoka PW169, odbrana sedmorice oficira vojske i policije bosanskih Srba optuženih za zločine u Srebrenici i Žepi, nastojala je da njegov iskaz predstavi kao nepouzdan budući da se nije u potpunosti poklapao sa izjavama koje je prethodno dao istražiteljima tužilaštva.

Svedok 169, zemljoradnik iz Srebrenice, opisao je kako je u leto 1995. godine preživeo streljanje na stratištu u blizini Zvornika, te da je tokom tri dana koliko je bio zarobljen, čak šest puta video Ratka Mladića, a poslednji put dok je na pomenutom stratištu još uvek trajalo streljanje zarobljenih Bošnjaka.

Branioci optuženih nisu ispitivali svedoka o tome kako je preživeo streljanje, ali su sugerisali da se njegovo svedočenje o događajima tokom tri dana koliko je bio zatočen na više lokacija zasniva na onome što je čuo od drugih, a ne na onome što je sam doživeo. Odgovarajući na ukazane nedoslednosti vezane za datume određenih događaja, svedok je odgovorio da "tada nije ni mario za dane i sate" i da je to verovatno lako mogao da zaboravi, ali da zločin kome je prisustvovao, i koji je preživeo, "neće zaboraviti nikada".

Suđenje je nastavljeno iskazom istražitelja tužilaštva Tomaša Blaščika koji je bio zadužen za primopredaju dokumenata Drinskog korpusa Vojske Republike Srpske do kojih je tužilaštvo došlo tek u decembru 2004. godine. Kolekcija Drinskog korpusa, kao je objasnio istražitelj, sadrži uglavnom dokumenta, ali i jedan broj audio i video traka za koje mu je, tvrdi, rečeno da se ne odnose na Drinski korpus VRS.

Blaščik je opisao da je ova kolekcija 14. decembra 2004. godine, u Banja Luku stigla iz iz kasarne Vojske Jugoslavije u Gornjem Milanovcu, upakovana u 16 drvenih kutija koje se, inače, koriste za eksploziv i municiju. Radi lakšeg transporta, dokumentacija je prepakovana u 24 kartonske kutije u kojima je tri dana kasnije, stigla do kancelarije tužilaštva u Zagrebu. Svedok je u zagrebačkoj kancelariji učestvovao u novom prepakivanju - ovog puta u 55 kutija u kojima je kolekcija Drinskog korpusa 4. januara 2005. konačno stigla u Hag. Pohranjena je u odseku za čuvanje dokaznog materijala, gde je svaki dokument obeležen, skeniran i zaveden.

Odbrana, međutim, smatra da tužilaštvo nije na adekvatan način istražilo gde su se i pod čijom kontrolom ovi dokumenti nalazili pre decembra 2004. godine. Branilac Ljubiše Beare sugerisao je da se dokumentacija ne može smatrati sasvim pouzdanom, budući da je od proleća 1998. godne nad njom kontrolu imao Dragan Obrenović, bivši načelnik štaba Zvorničke brigade Drinskog korpusa, koji izdržava kaznu od 17 godina zatvora na koju je osuđen nakon priznanja krivice za srebreničke zločine. Ne sporeći da bi bilo važno o tome razgovarati sa Obrenovićem, svedok nije mogao da potvrdi da li je to zaista i učinjeno.

Blaščikovo svedočenje je prekinuto i biće naknadno nastavljeno budući da će od ponedeljka u ovom predmetu svedočiti britanski general Rupert Smit/Smith, bivši zapovednik UNPROFOR u Bosni i Hercegovini.

Dijeljenje sadržaja