"Pre ili kasnije svi optuženi će doći u Hag, a odlaganje njihovog transfera neće pomoći reintegraciji Srbije u međunarodnu zajednicu" - izjavio za SENSE zamenik glavnog tužioca Graham Blewitt

Uoči poslednjeg martovskog vikenda u Hagu nisu gajili prevelika očekivanja da će vlasti u Beogradu - do isteka roka koji im je postavljen iz Vašingtona - nekim spektakularnim potezom do te mere unaprediti saradnju sa tribunalom da bi ispunile uslov za produženje američke pomoći i podrške.

Takva, u najboljem slučaju skromna haška očekivanja, zasnivala su se na proceni da su u Beogradu shvatili da se Vašington ovog puta neće zadovoljiti "polovičnim gestovima" saradnje sa tribunalom, kao što bi, recimo, bila isporuka jednog ili dvojice sa podužeg spiska optuženih za ratne zločine koji se nalaze u Srbiji. Američki Kongres, naime, insistira na "značajnoj promeni" dosadašnjeg odnosa Beograda prema obavezama koje ima prema Haškom tribunalu, što pored predaje optuženih uključuje i pristup arhivama i svedocima. Budući da u Beogradu još nisu spremni za takav "kopernikanski obrt" u saradnji sa tribunalom, uzdržali su se i od politički nepopularnih "polovičnih gestova" koji i onako ne bi doneli Pauelovu/Powell "potvrdu" od koje zavisi produženje američke finansijske pomoći.

"Donekle sam razočaran, ali ne i iznenađen" - izjavio je danas agenciji SENSE zamenik glavnog tužioca tribunala, Grejem Bluit/Graham Blewitt. "Moramo održati pritisak i pre ili kasnije svi optuženi će doći u Hag, a odlaganje njihovog transfera neće pomoći reintegraciji Srbije u međunarodnu zajednicu."

Bluit ne misli da će to odlaganje uticati na "strategiju okončanja" misije tribunala, prema kojoj bi sve tekuće istrage trebalo da budu završene 2004. a sva suđenja u prvom stepenu 2008. godine. Po njemu, "bilo bi gore da nam je Beograd sada poslao jednog ili dvojicu Miloševićevih saučesnika sa optužnice za Kosovo", jer bi u tom slučaju moralo da im se sudi odvojeno. A u tribunalu žele da Nikoli Šainoviću, Milanu Milutinoviću, Dragoljubu Ojdaniću i Vlajku Stojiljkoviću sude "u paketu", odnosno zajedno za dela za koja su zajedno optuženi. Kao što, iz istih razloga, žele da Radovanu Karadžiću i Ratku Mladiću sude "u paketu" sa Momčilom Krajišnikom i Biljanom Plavšić.

Navedene rokove za okončanje misije tribunala odredili su haške sudije i tužioci, ali na njihovom ispunjavanju najviše insistiraju Sjedinjene Države. U tom svetlu, upravo, treba tumačiti i sadašnje insistiranje Vašingtona na "značajnoj saradnji" Beograda, budući da od toga najviše zavisi da li će tribunal biti u stanju da na vreme završi svoj posao.

Mirko Klarin

Dijeljenje sadržaja